pcelica-gif Pčelinjaci stanković Mladenovac
Pcelinjaci stankovic Mladenovac
Pcelinjaci stankovic on google my bussines
Pcelinjaci stankovic fb-page
Pcelinjaci stankovic fb-page
Pcelinjaci stankovic fb-page
slika pozadine menija slika pozadine menija slika pozadine menija

Pčelarstvo kroz srpsku srednjovekovnu istoriju

 


Stari Sloveni i pčele

Poznato je da su naši preci Južni Sloveni još pre nego što su se doselili na Balkan, uzgajali pčele i od njih dobijali med i vosak.

U Rusiji staroj prapostojbini Slovena, može se još uvek naići na pčelare koji pčelare u šupljim stablima ( dubinama ) kao i pre skoro hiljadu godina.

Posle dolaska Južnih Slovena na Balkan, naš narod još više usavršava tradiciju uzgajanja pčela, naročito za vreme Nemanjića.

Med i vosak se nisu samo proizvodili za domaće potrebe već se sa njima trgovalo, naročito sa Dubrovačkom republikom.

Stari način pčelarenja je se održao sve do bliske prošlosti kada su trmke i dubine zamenile moderne košnice sa pokretnim saćem.

Vrškare - stari tip kosnice

Stefan Nemanja

Stefan Nemanja je rođen u Ribnici, u Duklji (Crna Gora).

Osnovao je Kotor koji je bio glavna trgovačka luka za trgovinu pčelinjim proizvodima sa Dubrovnikom.

Nemanja je 1186. godine sklopio ugovor sa Dubrovnikom o slobodnoj trgovini voskom i medom po srpskim zemljama, bez plaćanja carine, pod uslovom da se ni jednom Srbinu u Dubrovniku ne sme učiniti nikakvo zlo ni na kopnu ni na moru.

Između 1190. i 1192. godine Nemanja je izdao jednu povelju Splićanima kojom im dozvoljava da mogu slobodno ulaziti u srpsku državu radi trgovine pod uslovom da daju carine – „… da si izlaze svobodno u moju zemlju i sina mi Rastka H’lmsku zemlju i sina mi V’lka u Zetu“.

U istoriji pčelarstva Nemanja ostaće upamćen po tome što je prilikom prolaska krstaša kroz Srbiju, u Nišu sa svojom vlastelom svečano sa vinom i medovinom ugostio Nemačkog cara Fridriha I Barbarosu.

U Londonskom muzeju se čuva dokument-ugovor o prolasku Fridriha I preko Srbije.

Stefan Nemanja je taj dokumenat potpisao, a car Fridrih I je stavio otisak prsta, što ukazuje da je bio nepismen.

U „Hilandarskoj povelji“ Nemanja naglašava da ovo što je poklonio manastiru ne može niko da oduzme niti da nasledi:“ I ovo što dadoh manastiru u Svetoj Gori, da ne treba ni mome detetu, ni mome unučetu, ni mome rođenome, ni kome drugome“.

Stefan Nemanja

Stefan Prvovenčani

Kasnije je Stefan Prvovenčani dao odobrenje Dubrovčanima da mogu na trgu Brskovo prodavati med i vino, ali da vino mora biti vlastita proizvodnja i da se u njega ne sipa voda, a med da se prodaje po tržišnoj ceni.

Ako bi se našlo da Dubrovčani prodaju vino mešano sa vodom ili med, koji bi bio skuplji od tržišne cene, ova bi im se roba oduzimala.

Stefan prvovenčani daje podsticaje dubrovčanima

Kralj Uroš I

Kralj Uroš I (1242-1276), potvrdio pisanim putem privilegije Dubrovačkim trgovcima da trguju po srpskim zemljama:“ Da im se ne uzme silom ni skrlat ni med, ni bršno, ni koja druga roba“.

Kralj uroš I

Kralj Milutin

Kralj Milutin (1282-1322) poklonio je manastiru Hilandaru pčelinjak u mestu Zahaku na Bistrici.

U pismu kralja Milutina o poklanjanju pčelinjaka kaže se da kralj uz pčelinjak daje i četiri pčelara, koji su se zvali: Dobrko, brat mu Bratoslav, Brajen i Gnusa.

Istovremeno kralj oslobađa tri pčelara: Đuricu, Radoslava i Prodana, na pčelinjaku u Goračevu, od „svih rabota kraljevskih i crkvenih“ i da za njih „ne bude drugoga posla osim gajenja pčela“.

Kralj Milutin oslobadja pcelare službe u vojski

Car Dušan

I car Dušan (1331-1355) je Hilandaru poklonio jedan pčelinjak a tako isto i Despot Stevan Lazarević (1389-1427).

Najveći od manastirskih pčelinjaka bio je onaj na Slatini, koji je osnovao car Dušan prilikom podizanja manastira Sv. Arhanđela Mihaila i Gavrila u Prizrenu.

Međe ovoga pčelinjaka obuhvatale su zamašnu teritoriju pa prof. Jovan Živanović veli: „Na ovome prostoru košnice mora biti da su bile na više kovanluka razdijeljene, a broj košnica iznašao je valjda do na hiljade“.

Zatim Živanović kaže: „Ovaj kovanluk, što ga dade car Dušan Aranđelovoj crkvi u Prizrenu, bio je u svoje doba najveći kovanluk u cijeloj zemlji, a kojem nema ni danas u Srbiji ravna“.

Car Dušan je uz pčelinjak na Slatini odredio deset pčelara po imenu koji će raditi na tom pčelinjaku.

To su: Pometko, Raško s Plnošem, Radomir, Bratnjak, Radomir Halik s dva brata, Dobrilo i Kostadin.

Prvih devet pčelara pčelarilo je dotle u Štimlju i okolini, a deseti je uzet sa pčelinjaka u Brnjici.

Car dušan