Mnogo je danas bračnih parova koji imaju problema da se ostvare kao roditelji.

Pokušavaju da dobiju potomstvo godinama uglavnom bez uspeha.

Pored psihološkog aspekta ovog problema ne treba zaboraviti da i poboljšanje fizičke kondicije doprinosi vraćanju psihoseksualnog samopouzdanja .

U apiterapiji je kroz eksperimente dokazano da upotreba matičnog mleča i perge, odvojeno ili u kombinaciji sa medom može pomoći da organizam ojača i vrati libido koji mu nedostaje.

Za upotrebu mleča za plodnost se znalo u jugoslaviji još 70 tih godina 20 veka.

Sarajevski ginekolog Izet Osmanagić je sa uspehom primenjivao matični mleč kod ginekoloških problema.

Dokazano je da matični mleč održava hormone u ravnoteži i povećava šanse za začećem.

Poseduje antioksidativna I antiimflamatorna svojstva koja sprečavaju oštećenje ćelija reproduktivnog sistema.

Fitoestrogeni prisutni u mleču daju blagi podsticaj plodnosti.

Uz upotrebu mleča moguća je trudnoća i posle 40 te godine jer aminokiseline pomažu proizvodnji hormona a proteini pomažu u hormonskoj ravnoteži.

Postoji velika analogija izmedju perge i polnih funkcija muškarca.

Utvrdjeno je da pored biljnih hormona fitesterola, sličnim humanim ketosteroidima i niza aminokiselina, ugljeni hidrati prisutni u pergi igraju veliku ulogu u plodnosti biljaka.

Mnoge od tih materija su prisutne i u spermi čoveka čiji kvalitet, odnosno oplodna moć zavisi o njihovim vrednostima.

Testovi radjeni sa grupom od 170 muškaraca koji su koristili pergu i matični mleč su pokazali da se posle dvomesečnog korišćenja kod 57,5% njih je došlo do poboljšanja opšte i seksualne kondicije.

Od minerala prisutnih u pergi a vezanih za rad polnih organa važno je napomenuti veliko prisustvo cinka.

Još 1945 godine je dokazano da se u plazmi sperme nalazi šećer u obliku fruktoze.

Fruktoza služi kao energetska rezerva spermatozoidima koji oni selektivno razgradjuju i pretvaraju u energiju potrebnu za njihovo kretanje.

Gde je stepen pokretljivosti spermatozoida visok visok je i sadržaj fruktoze.

Ako posmatramo proces oplodnje biljaka a posebno ulogu fruktoze u tom procesu i uporedimo ga sa procesom oplodnje ljudi odmah će nam pasti u oči da su mehanizmi oplodnje u oba slučaja gotovo identični.

Ova okolnost takodje navodi na pomisao da materije koje igraju ulogu u oplodnji biljaka mogu bitno uticati i na reproduktivnu sposobnost ljudi.