Med nije samo hrana, on je u isto vreme i lek.

Stari Egipćani, Sirijci, Rimljani, Grci su odlično poznavali lekovite osobine meda i svakodnevno ga koristili i kao hranu i kao lek.

Pčelinji proizvodi su se vekovima koristili u preventivi i lečenju.

Ubrzani razvoj hemije kao i pojava modernih lekova uticali su na to da smo se korak po korak otudjivali od prirode i njenih darova.

Ipak i sami medicinski radnici su vremenom postali svesni da klasična medicina nema odgovore na sva pitanja.

Tako su od kraja 50 tih godina prošlog veka lekovite osobine meda i drugih pčelinji proizvoda bile detaljno ispitane kroz brojne naučne radove.

Kao rezultat obimnih istraživanja nastala je nova grana medicine apiterapija koja se bavi lečenjem ljudi uz pomoć pčela i njenih darova.

U Srbiji apiterapija još nije dovoljno prepoznata iako je od davnina deo narodne medicine.

Neka od saznanja za šta sve med može da se koristi vam prenosimo na ovoj strani.

Srcu za svoj svakodnevan rad potrebna je velika količina energije

Ono radi neumorno, ceo život, bez odmora.

Svakog dana srčani mišić obavi oko 100 hiljada pokreta i pri tome potroši toliko energije koliko je potrebno da se osam tona tereta podigne na visinu od jednog metra.

Rad srca se održava u prvom redu zahvaljujuci svakodnevnim unosom glukoze koja pretstavlja glavni izvor njegove energije.

Med obiluje glukozom i prestavlja najpogodniji način za unošenje ugljenih hidrata uz obilje drugih nutrijenata kao zaštitnih materija za srce i krvne sudove.

Pored korišćenje meda nauka sve više ističe izuzetni potencijal matičnog mleča i perge u regulisanju nivoa holesterola, u zaštiti srca i poboljšanju elastičnosti krvnih sudova.

Kod ljudi sa srčanim problemima preporučuje se zdrav način života, izbalansirana ishrana, održavanje normalne telesne težine i dr.

Med pomaže u radu jetre jer se lako usvaja u organizmu, ne opterećuje jetru i obnavlja glikogen u organizmu.

Glikogen je rezerva energije koja prvenstveno deponovana u jetri.

Zdrava jetra sadrži mnogo glikogena koji se po potrebi pretvara u energiju.

Ako je jetra obolela u njoj se umesto glikogena deponuju masti te tako dolazi do nastanka masne jetre.

Med pomaže da se nedostatak glikogena u organizmu ublaži zahvaljujući velikoj količini lako svarljivih šećera.

Uglavnom se med koristi za mazanje na hleb prilikom držanja dijeta.

Med naravno nemože biti glavni lek za bilo koje oboljenje jetre ali se uz konsultaciju sa lekarom može koristiti kao dopunska materija.

Upotreba meda u lečenju i prevenciji stomačnih bolesti gastritisa, gastroenteritisa i čira na želudcu poznata je odavno.

Kod nekih oboljenja želuca s povišenom kiselošću želučanog soka, upotreba meda po pravilu dovodi do olaksanja tegoba.

Med sadrži nitrate i nitrite a koncentracija u medu smanjuje kiselost sokova za 56%.

Topao rastvor meda utiče na smanjenje kiselosti dok hladan rastvor deluje obrnuto, poboljšava rad žučne kese.

Preporučuje se da se topao rastvor meda uzima sat vremena pre obroka.

Med zadržava nivo neproteinskih sulfhidrila u želudačnom tkivu izloženom faktorima koji uzrokuju ulcerizaciju.

Med su mnogi autori opisali kao supstancu koja deluje na inhibiciju helikobaktery pilory kao uzročnika nastanka čira na želudcu.

Kod problema sa helikobakterijom pored meda naročito povoljno se pokazalo uzimanje perge.

Naša iskustva nam govore da je perga u mnogo slučajeva pomogla kod ozbiljnih problema sa helikobakterijom, značajno smanjila tegobe i povratila poljuljan balans korisnih mikroorganizama.

Uglavnom pčelari nemaju problema sa helikobakterijom.

Na mozak, nervni sistem ili na umni rad čovjeka, med ima neposredno i posredno dejstvo.

Neposredno dejstvo meda na mozak javlja se zahvaljujući njegovom sadržaju fosfora, gvožđa i eteričnih ulja.

Posredno dejstvo sastoji se u njegovom uticaju na rad srca i u sposobnosti meda da čini srčani rad jačim i energičnijim.

Medicinski stručnjaci obično kažu da bez fosfora nema mišljenja.

Med je upravo značajan po tome sto u sebi sadrži fostor u najpotpunijoj hranljivoj formi i zbog toga on predstavlja odlično sredstvo za nadoknadu utrošenog fosfora u nervnim ćelijama.

Med naročito se preporučuje đacima i drugim ljudima koji su mentalno aktivni.

Od drugih pčelinjih proizvoda propolis je prepoznat kao materija za zaštitnim efektom na rad centralnog nervnog sistema.

Uz med i propolis za pojačano umno naprezanje preporučujemo crni tartuf u medu zbog retkih proteina koje tartuf poseduje, a koji poboljšavaju rad nervnog sistema.

Med u sebi sadrži fermente (enzime), od kojih su jedni biljnog, a drugi životinjskog porijekla.

Upravo fermenti su od izuzetnog značaja za hranljivu i lekovitu vrednost meda.

U nauci poznato je da se hrana ne iskorištava direktno u organizmu, nego dolazi do razlaganja hrane na osnovne elemente.

Pri razlaganju dolazi do stvaranja ugljene kiseline i vode te se na taj način oslobađa energija.

U ljudskom organizmu varenje hrane moguće je samo uz pomoć fermenata.

Med je hrana bogata enzimima, u medu ima obilje enzima koji doprinose boljem varenju hrane.

Holin - materija koja se prirodno nalazi u medu poboljšava rad želudca i creva a od toga zavisi i normalna probava.

Zapaženo je da se unošenjem u organizam probiotika, poboljšava podnošenje fizičkih naprezanja kod zdravih ljudi.

U grupu probiotika svrstani su koenzimi vitamina B12, proizvodi folijeve kiseline, glutaminska kiselina, arginin i neke druge aminokiseline.

Probiotici ispoljavaju nespecifična dejstva na organizam i povećavaju energetske sposobnosti na ćelijskom nivou, ne narušavajući metabolizam.

Sve te materije, koje utiču u idealno izbalansiranom prirodnom obliku, sadržane su pčelinjem medu i pčelinjoj pergi.

Pčelinji proizvodi, a naročito perga sadrže i takve enzime kao što su amilaza. katalaza, diastaza, invertaza, fosfataza, lipaza i dr, kojih u postoperacionoj fazi nema dovoljno u probavnom traktu.

Tako se uz pomoć perge obnavlja lučenje žlezda probavnog trakta. koje zajedno doprinose vraćanju apetita i obnavljanju peristaltike creva.

Naša iskustva govore da su prvi efekti korišćenja perge baš u boljoj pokretljivosti creva i da je efekat vidljiv već posle par dana.

Kod oporavka posle operativnih zahvata može se uz nadzor lekara koristiti perga i njene mešavine sa medom i matičnim mlečom.

Iskustva starih lekara govore o bržem vraćanju fizičke snage i telesne težine kod takvih pacijenata

Bolesti bubrega, mokraćnih puteva i bešike savremena medicina smatra oboljenjem čitavog organizma, jer se u takvim slučajevima narušava normalan rad srca, jetre, nervnog sistema i drugih funkcija organizma.

Zbog toga se bubrezi i nazivaju biološkim filterom, jer oni izvrsno iz organizma uklanjaju suvišne i štetne materije.

Svako lečenje bubrega zahtijeva da se pacijent obavezno posavetuje sa lekarom i da se strogo pridržava njegovih saveta, jer će lekar najbolje odrediti koje lekove i kakvu dijetu treba primenjivati.

I u lečenju bubrega med ima izuzetno koristan uticaj.

Povoljno delovanje može se objasniti potpunim odsustvom ili sasvim neznatnim količinama belančevina i soli u mokraći, koje su kontraindikativne za ovu vrstu oboljenja.

Vitamini u medu su od velikog značaja za lečenje akutnih i hroničnih upala bubrega.

Baktericidne materije iz meda deluju dezinfektivno na patogenu mikrofloru.

Svojim složenim hemijskim sastavom, naročito bogatim sadržajem glukoze i vitamina, med normalizuje izlučivanjc mokraće i izbacivanje toksina.

Glukoza se veoma lako resorbuje i služi kao hrana mnogim organima, a reguliše i osmotski pritisak između krvi i tkiva, koji je često poremećen kod akutnih upala bubrega.

U mnogim bolnicama u svetu med se koristi za zarastanje rana.

Zbog svoje osobine da zaštitno djeluje protiv razvoja većine bakterija, mnogi ugledni naučnici su preporučivali med kao najbolji lek za rane, navodeći da on prevazilazi sve masti i sve meleme.

Med ublažuje bol, ubrzava ozdravljenje i ubija opasne bakterije u ranama.

Preporučuje se upotreba meda za zarastanje sitnih posekotina, pogotovo na vidljivim mestima jer uz njegovu upotrebu ožiljci budu manji.

Kako jesen prelazi u zimu organizam postaje sklon prehladi jer imuni sistem mora da se adaptira na nove vremenske uslove koji vladaju u prirodi.

Kao posledica virusi i bakterije postaju aktivniji i dolazi do pojave prehlade.

Istraživanja su pokazala da med osim zaštitnih materija koje poseduje, svojim nutritivnim vrednostima stimuliše imunitet da spremnije reaguje na hladnije vreme.

Med sa toplim mlekom, med sa limunovim sokom, sok rena sa medom mogu pomoći da se ojačava organizam u jesenjem i zimskom periodu.

Med daje energiju i vitalnost, u starosti štiti nervni sistem.

Pčelari žive duže u odnosu na druge ljude uglavnom zahvaljujući medu.

Pitagora je uveravao da je visoku starost doživeo zahvaljujući redovitom korišćenju meda, govoreći »da nisam jeo med, umro bih 40 godina pre«.

Opisujući život Hipokrata, Plutarh za njega kaže da je živio više od 100 godina zahvaljujući tome što je upotrebljavao med i kao hranu i kao lek.

Naša iskustva govore da pored meda poželjno je koristiti pergu i matični mleč.

Uz to treba koristiti i dosta voća.

Prema pisanju američkog lekara Džervisa i mnogih drugih medicinskih stručnjaka, koji su to i klinički ispitivali, velika je vrednost meda za trudnice i prve razvojne stadijume djeteta: formiranje kostiju, zuba, jačanje nervnog sistema i krvotoka, pomaganje probave.

Trudnice bi trebalo da koriste med u prva tri meseca trudnoće, jer smanjuje mučninu i povraćanje, vraća raspoloženje, otklanja umor i sprečava malokrvnost.

Studije rađene u svetu pokazuju da korišćenje meda za vreme trudnoće i dojenja poboljšava telesne i intelektualne funkcije deteta.

U trudnoći obično se javlja manjak gvoždja što se uspešno nadomešćuje kombinacijom meda i semena koprive.