pcelica-gif Pčelinjaci stanković Mladenovac
Pcelinjaci stankovic Mladenovac
Pcelinjaci stankovic on google my bussines
Pcelinjaci stankovic fb-page
Pcelinjaci stankovic fb-page
Pcelinjaci stankovic fb-page
slika pozadine menija slika pozadine menija slika pozadine menija

Šareni svet leptira



Šareni svet leptira

Leptiri se ubrajaju u najpopularnije pripadnike živog sveta svuda u svetu.

Takvo mesto su dobili zbog lepote svojih boja i oblika kao i zbog samog leta.

Vrlo je važno što ih najčešće vidjamo u blizini cvetova ili na njima.

Oni su nama oduvek bili zanimljivi pa smo odlučili da jednu stranu posvetimo njima.

Leptir

Lastin repak

Lastin repak živi u Evropi, u severnim delovima Afrike i u severnim delovima Amerike.

Voli livade, močvare a u gradu se može videti pšo cvetnim delovima parkova.

Odrasli leptir je dug ok 45mm sa rasponom krila oko 80mm.

Mužijaci lastinog repka vole da se okupljaju oko visokog drveća.

Ženka polaže oplodjena jajašca na šargarepu peršun paštrnak i dr.

Godišnje se pojave 2-3 generacije i lastin repak se može spaziti od ranog proleća do kraja septembra.

Prezimljava kao lutka.

Populacija lastinog repka se u Srbiji dosta smanjila pa je u režimu stroge zaštite a najviše mu škode pesticidi.

Glavni neprijatelji su mu ptice.

Znatno je redji od prugastog jedrilca.

Lastin repak

Prugasti jedrilac

Prugasti jedrilac je leptir bledožuto-bele boje.

Dužina prednjeg krila kreće se od 32-44 mm.

Prednja krila imaju široki crni rub i na svakom je šest crnih traka različite dužine, dok zadnja krila imaju dve takve trake i široki crni rub s jednim područjem poput plavog meseca.

Na unutrašnjem rubu zadnjih krila nalazi se plava, prema telu obrubljena narandžasta mrlja.

Nekih godina prugasti jedrilac zna da bude prilično česta vrsta.

Kako se krče površine sa trnjinom, tako i brojnost ovog leptira u prirodi postepeno opada.

Gusenica se razvija i na mnogim voćkama, pa je zbog upotrebe pesticida leptir sve ređi u razvijenim zemljama.

Čest je u celoj Srbiji.

prugasti jedrilac

Tankorubi livadar

Tankorubi livadar (lat. Thymelicus sylvestris) vrsta je leptira iz porodice skelara (lat. Hesperiidae).

Obično malo krupniji od debelorubog livadara sa kojim se javlja u isto doba godine.

Čest na svim livadskim staništima, izuzev u ravničarskom delu Srbije.

Ovoj vrsti su biljke hraniteljke razne vrste trava.

Rasprostranjen je u čitavoj Evropi.

Tankorubi livadar

Ravničarski žutać

Ravničarski žutać (lat. Colias hyale) vrsta je leptira iz porodice belaca (lat. Pieridae).

Mužijaci se od ostalih žutaća izdvajaju po svetložutoj boji.

Kod ženki je razlikovanje još teže, a kod belih formi nemoguće.

U Srbiji je ravničarski žutać češći od brdskog u niziji, u blizini obradivih površina.

Oba naseljavaju gotovo celu Evropu, s' tim što prvi dominira na severu, a drugi na jugu.

Osnovna biljka hraniteljka je lucerka.

Ravnicarski žutać

Brdski žutać

Brdski žutać zvan i zlatna osmica je leptir koji voli polja ali i zasejane površine sa mnogo cvetova.

I on sisa nektar divlje deteline maslačka i čička.

Videćemo ga na sunčanim kosinama, duž rečnih nasipa i dr.

ima 2 - 3 generacije godišnje.

Zimske dane provodi u obliku jajeta ili kao gusenica pri dnu biljke hraniteljke.

Kao i drugi žutaći stanovnik je evrope sem krajnjeg severa severne afrike i dela Azije.

Ravnicarski žutać

Obični mlinar

Kao i ostali mlinari odlikuje se nežnim izduženim krilima i elegantnim telom, a važi za slabog letača.

Ženke imaju manje crnih šara, u leto mogu biti sasvim bele.

Naseljava pretežno vlažna, šumovita staništa.

U celoj Evropi i kod nas je najčešća vrsta u rodu.

Obicni mlinar

Veliki kupusar

Najveći kupusar u Srbiji rasprostranjen širom Evrope.

Sreće se po baštama i vlažnim staništima.

Zbog prekomerne upotrebe pesticida dosta je proredjen nego ranije.

Veliki kupusar

Stooki plavac

Stooki plavac (lat. Plebejus argus) vrsta je leptira iz porodice plavaca koja naseljava paleoarktičku zonu. Krila su im srebrno-plave metalik boje sa donje strane, dok su sa gornje strane svetloplave boje sa crnim okvirom i karakterističnim belim resama.

Na krilima postoji i niz neupadljivih crnih tačaka duž donje ivice.

Ženke su tamnobraon boje sa narandžastim ivicama.

Na nekim delovima ženke imaju i plavu boju, ali nikada toliko jarku kao mužjaci i uvek imaju narandžaste mrlje.

Sa donje strane su klasične plave boje. Pri vrhu je boja srebrno siva oblivena plavom bojom kod mužjaka, a braon kod ženki.

Postoji veliki broj crnih tačaka uokvirenih belom bojom i red narandžastih tačaka na ivicama krila.

Pored tih narandžastih nalaze se i srebrne tačke koje su vidljive.

Često se ova vrsta meša sa običnim plavcem, ali je ona u poređenju sa običnim plavcem mnogo manja, a muški primerci stookog plavca su tamnije plave nijanse.

Običan plavac takođe ima dodatni crni deo sa donje strane krila.

Stooki plavac je rasprostranjen u Evropi, Turskoj, Srednjoj Aziji i severnim delovima Kine, do Japana.

Kserotermofilna je vrsta, a javlja se u dve generacije godišnje, od maja do avgusta.

stooki plavac

Kratkorepi plavac

lako se raspoznaje po narandzastim tufnama na zadnjem krilu.

Sreće su gotovo svuda, obično pokraj šumskih puteva i njiva.

Najčešća vrsta iz ovog roda širom Evrope.

kratkorepi plavac

Amanda leptir

Krupan je, lako prepoznatljiv leptir.

Narandzasta šara sa donje strane se pruža samo na zadnjem krilu.

Smatra se lokalnom vrstom mada amande umeju da budu brojne krajem proleća na zaklonjenim livadama.

Amanda leptir

Razvigor

Razvigor (lat. Aricia agestis) leptir je iz porodice plavaca (lat. Lycaenidae).

Narandžasti pojas duž ruba krila izražen je sa obe strane oba krila.

Sreće se na livadama, pretežno u nižim predelima.

Najčešća je vrsta iz roda, naseljava čitavu Evropu.

Agestis - Razvigor

Pilaon leptir

Krupan i upečatljiv plavac čija okca unutar narandzaste sare donjih krila nemaju nimalo plave.

Na gornjoj strani zadnjih krila su vidljive crne tacke.

Kod nas je prilicno malobrojan i sreće se na suvim stanistima.

Redak leptir koji se srece lokalno u juznoj Evropi.

pilaon leptir

Pegavi dukat

Kod oba pola krila su sa gornje strane narandžasta sa prepoznatljivom šarom.

Uglavnom se sreće na toplim, suvim travnatim staništima sa niskim žbunjem.

Znatno je češći u ravničarskim krajevima.

Lokalno naseljava jug Evrope.

Pegavi dukat

Mali dukat

Najmanja vrsta iz roda.

Izgled leptira je jedinstven a posebno je upecatljiva crvena linija ruba zadnjih krila.

Česta vrsta koja nastanjuje gotovo sve predele Evrope.

Mali dukat

Trnjinar

Stanište su mu šumoviti proplanci, a često se viđa na cvetovima kupine i kaline.

Naseljava centralnu i istočnu Evropu.

Gusenice se hrane listovima trnjine.

Trnjinar

Obična sedefica

Od ostalih sedefica je dosta krupnija.

Stanište su joj šumoviti krajevi, gde se često vidja pokraj puta i na biljkama bogatim nektarom kao što je burjan.

Česta vrsta u većem delu Evrope.

Obicna sedefica

Plameni šarenac

Iako po pravilu dominira crvena, boja krila je varijabilna ali su uvek vidljive isprekidane linije sačinjene od crnih tufni.

Naseljava sva livadska staništa ali je odsutan tamo gde se intezivno koriste pesticidi.

Najčešći leptir iz roda prisutan u celoj evropi osim krajnjeg severa.

Plameni šarenac

Mnogobojac

Jedan od najpoznatijih predstavnika nimfalida

Vidja se u rano proleće kada primerci koji su preživeli zimu izlaze iz hibernacije.

Naseljava celu Srbiju, ima ga i u ravnici i po brdima i planinama, ali je sve redji.

Biljke hraniteljke su mu razne vrbe i brestovi.

Ima jednu generaciju godišnje koja postaje vidljiva u leto.

koprivar

Kirinija

Redak, veoma lep leptir koji nastanjuje mahom brdsko planinske predele Srbije južno od Save i Dunava.

Živi na jugoistoku Evrope i na bliskom istoku.

Veoma je krupan leptir koji se najčešće krije u krošnjama ili miruje na stablu nekog drveta gde ga je zbog boja tesko uočiti.

Raspon kirinijinih krila dostiže do 65mm.

Ima samo jednu generaciju koja se javlja od kraja maja do početka septembra.

Biljke hraniteljke su razne trave.

kirinija

Obična nimfa

Obična nimfa (lat. Coenonympha pamphilus) leptir je iz porodice šarenaca (lat. Nymphalidae).

Jedan od najmanjih među nimfama, sa bojom krila koja puno varira u različitim uslovima.

Okca su obično svedena na bele tačkice, a bela šara je veoma bleda i varijabilna.

Jedna je od najčešćih evropskih vrsta na svim travnatim staništima.

leptir obična nimfa

Oranž nimfa

Boja krila je svetlija nego kod ostalih nimfi, pa se sa sigurnošću može raspoznati.

Okca su nešto sitnija, ujednačene veličine i pravilno raspoređena duž ivice krila.

Stanište su joj suvi i topli travnati i kameniti tereni.

Naseljava lokalno jugoistočnu Evropu.

leptir oranž nimfa

Obični smedjaš

Mužjak je odozgo ujednačene braon boje, dok su krila ženke ispresecana narandžastim šarama.

Za raspoznavanje su lakše ženke, jer kod običnog smeđaša imaju samo po jedno krupno okce na prednjim krilima.

U leto se može videti gotovo svuda gde ima livada ili retke šume.

Jedan od najčešćih evropskih leptira.

Obični smedjaš

Belo ocilo

Krila su nepravilnog oblika sa izraženim resama, a sa donje strane zadnjeg krila vidljiva je bela šara nalik ocilu.

Naseljava šumovita staništa, gde se često može videti kako se sunča raširenih krila.

Zimu provodi u hibernaciji.

Čest je u celoj Evropi.

Leptir Belo ocilo

Šahovničar

Boja krila može dosta da varira, ali se lako raspoznaje od srodnih vrsta.

Kod nas je jedan od najčešćih letnjih leptira i javlja se na svim suvljim travnatim i žbunastim staništima.

Naseljava centralnu i južnu Evropu.

Šahovničar

Klinasta skrivalica

Leptir gotovo crne boje.

Beli klin sa donje i jasni pojasevi sa gornje strane krila su karakteristčni za ovu vrstu.

Često se vidja na košenim livadama i drugim obradivim površinama. na suvim livadama, pokraj žbunja.

Naseljava južnu i centralnu Evropu gde je česta vrsta.

Klinasta skrivalica

Vaskršnji leptir

Vaskršnji leptir je evropska vrsta koja živi južno od Alpa sve do obala Mediterana odnosno na istoku do Kazakstana.

Kao što mu ime govori, ovaj leptir se pojavljuje oko Vaskrsa obično u vlažnijim predelima, kraj rečica i močvara odnosno vlažnih livada.

Postoji samo jedna generacija godišnje i vrsta se ubraja u ugroženije.

Naraštaj živi u obliku leptira oko 4 nedelje.

Iako ume biti brz uglavno leti nisko i sporo iznad zemlje i korova.

Vaskršnji leptir

Crnonosi sarenac - Atalija

Crnonosi šarenac ( Drugi naziv Atalija ) je leptir prisutan u skoro celoj Srbiji sem severoistocnog dela Vojvodine.

Prisutan je na najraznovrsnijim terenima od livada do suvih povrsina do staza i čistina u šumi.

Postoje dve ili tri generacije godisnje a leptir je uočljiv od aprila do oktobra.

Veoma varira u dimenzijama a raspon krila se kreće od 35 do 42mm.

Biljke hraniteljke su iz porodice bokvica.

Crnonosi sarenac - atalija leptir

Admiral

Admiral živi u Severnoj africi, Evropi, Aziji i Severnoj Americi.

Jedan je od najraširenijih i najpoznatijih leptira u svetu.

Severne populacije ovog leptira sele se na Mediteran, a mnogi primerci provode zimu u našim krajevima skrivajući se po tavanima, magacinima po šupljinama debala i dr.

Admiral je dug i hitar letač koji sa prvim prolećnim danima izleće u prirodu.

Dug je oko 30mm sa rasponom krila do 64mm.

Godišnje kod nas postoji 2-3 generacije ovog leptira.

Biljka hraniteljka je kopriva.

Admiral

Zidni okaš

Lako ga je razlikovati po intezivnoj oranž boji, pogotovo kod ženki.

Često se otvorenih krila sunča na kamenju ili zidovima.

Široko rasprostranjen leptir koji nastanjuje kamenite, šumovite i travnate predele Evrope.

zidni okaš

Senkar - Šumski okaš

Senkar voli zatvorene šumske predele gde se sunča po listovim žbunja koji rastu duž staza.

Kad ga uznemirite odleteće malo dalje ali će se ubrzo vratiti skoro na isto mesto da bi iskoristio sunce.

Senkar je u Srbiji poznat i kao šumski okaš.

Dug je oko 20mm a raspon krila mi je obično oko 40mm.

Ima tri generacije i uočljiv je u prirodi od marta do kraja oktobra.

Zimu provodi kao gusenica ili lutka.

Na suncu mu ponekad izblede krila pa je manje uočljiv.

Biljka hraniteljka ovog okaša su razne trave.

Senkar šumski okaš

Kolibrić - Noćni leptir

Jedan od najčešćih noćnih leptira kod nas kojeg obično vidimo preko dana.

On razmotava sisaljku i sisa nektar iz cveća bez sletanja poput kolibrija.

kolibrić noćni leptir