pcelica-gif Pčelinjaci stanković Mladenovac
Pcelinjaci stankovic Mladenovac
Pcelinjaci stankovic on google my bussines
Pcelinjaci stankovic fb-page
Pcelinjaci stankovic fb-page
Pcelinjaci stankovic fb-page
slika pozadine menija slika pozadine menija slika pozadine menija

Šareni svet leptira



Šareni svet leptira

Leptiri se ubrajaju u najpopularnije pripadnike živog sveta svuda u svetu.

Takvo mesto su dobili zbog lepote svojih boja i oblika kao i zbog samog leta.

Vrlo je važno što ih najčešće vidjamo u blizini cvetova ili na njima.

Oni su nama oduvek bili zanimljivi pa smo odlučili da jednu stranu posvetimo njima.

Leptir

Prugasti jedrilac

Prugasti jedrilac je leptir bledožuto-bele boje.

Dužina prednjeg krila kreće se od 32-44 mm.

Prednja krila imaju široki crni rub i na svakom je šest crnih traka različite dužine, dok zadnja krila imaju dve takve trake i široki crni rub s jednim područjem poput plavog meseca.

Na unutrašnjem rubu zadnjih krila nalazi se plava, prema telu obrubljena narandžasta mrlja.

Nekih godina prugasti jedrilac zna da bude prilično česta vrsta.

Kako se krče površine sa trnjinom, tako i brojnost ovog leptira u prirodi postepeno opada.

Gusenica se razvija i na mnogim voćkama, pa je zbog upotrebe pesticida leptir sve ređi u razvijenim zemljama.

Čest je u celoj Srbiji.

prugasti jedrilac

Tankorubi livadar

Tankorubi livadar (lat. Thymelicus sylvestris) vrsta je leptira iz porodice skelara (lat. Hesperiidae).

Obično malo krupniji od debelorubog livadara sa kojim se javlja u isto doba godine.

Čest na svim livadskim staništima, izuzev u ravničarskom delu Srbije.

Ovoj vrsti su biljke hraniteljke razne vrste trava.

Rasprostranjen je u čitavoj Evropi.

Tankorubi livadar

Ravničarski žutać

Ravničarski žutać (lat. Colias hyale) vrsta je leptira iz porodice belaca (lat. Pieridae).

Mužijaci se od ostalih žutaća izdvajaju po svetložutoj boji.

Kod ženki je razlikovanje još teže, a kod belih formi nemoguće.

U Srbiji je ravničarski žutać češći od brdskog u niziji, u blizini obradivih površina.

Oba naseljavaju gotovo celu Evropu, s' tim što prvi dominira na severu, a drugi na jugu.

Osnovna biljka hraniteljka je lucerka.

Ravnicarski žutać

Brdski žutać

Brdski žutać zvan i zlatna osmica je leptir koji voli polja ali i zasejane površine sa mnogo cvetova.

I on sisa nektar divlje deteline maslačka i čička.

Videćemo ga na sunčanim kosinama, duž rečnih nasipa i dr.

ima 2 - 3 generacije godišnje.

Zimske dane provodi u obliku jajeta ili kao gusenica pri dnu biljke hraniteljke.

Kao i drugi žutaći stanovnik je evrope sem krajnjeg severa severne afrike i dela Azije.

Ravnicarski žutać

Stooki plavac

Stooki plavac (lat. Plebejus argus) vrsta je leptira iz porodice plavaca koja naseljava paleoarktičku zonu. Krila su im srebrno-plave metalik boje sa donje strane, dok su sa gornje strane svetloplave boje sa crnim okvirom i karakterističnim belim resama.

Na krilima postoji i niz neupadljivih crnih tačaka duž donje ivice.

Ženke su tamnobraon boje sa narandžastim ivicama.

Na nekim delovima ženke imaju i plavu boju, ali nikada toliko jarku kao mužjaci i uvek imaju narandžaste mrlje.

Sa donje strane su klasične plave boje. Pri vrhu je boja srebrno siva oblivena plavom bojom kod mužjaka, a braon kod ženki.

Postoji veliki broj crnih tačaka uokvirenih belom bojom i red narandžastih tačaka na ivicama krila.

Pored tih narandžastih nalaze se i srebrne tačke koje su vidljive.

Često se ova vrsta meša sa običnim plavcem, ali je ona u poređenju sa običnim plavcem mnogo manja, a muški primerci stookog plavca su tamnije plave nijanse.

Običan plavac takođe ima dodatni crni deo sa donje strane krila.

Stooki plavac je rasprostranjen u Evropi, Turskoj, Srednjoj Aziji i severnim delovima Kine, do Japana.

Kserotermofilna je vrsta, a javlja se u dve generacije godišnje, od maja do avgusta.

stooki plavac

Amanda leptir

Krupan je, lako prepoznatljiv leptir.

Narandzasta šara sa donje strane se pruža samo na zadnjem krilu.

Smatra se lokalnom vrstom mada amande umeju da budu brojne krajem proleća na zaklonjenim livadama.

Amanda leptir

Razvigor

Razvigor (lat. Aricia agestis) leptir je iz porodice plavaca (lat. Lycaenidae).

Narandžasti pojas duž ruba krila izražen je sa obe strane oba krila.

Sreće se na livadama, pretežno u nižim predelima.

Najčešća je vrsta iz roda, naseljava čitavu Evropu.

Agestis - Razvigor

Pegavi dukat

Kod oba pola krila su sa gornje strane narandžasta sa prepoznatljivom šarom.

Uglavnom se sreće na toplim, suvim travnatim staništima sa niskim žbunjem.

Znatno je češći u ravničarskim krajevima.

Lokalno naseljava jug Evrope.

Pegavi dukat

Trnjinar

Stanište su mu šumoviti proplanci, a često se viđa na cvetovima kupine i kaline.

Naseljava centralnu i istočnu Evropu.

Gusenice se hrane listovima trnjine.

Trnjinar

Tačkasta Sedefica

Tačkasta sedefica (lat. Argynnis niobe) vrsta je leptira iz porodice šarenaca (lat. Nymphalidae).

Od srodnih vrsta je dosta šarenija sa donje strane, a u bazi zadnjeg krila ima jednu uokvirenu crnu tačku.

Crvene mrlje su uvek prisutne, dok bele mogu da budu manje upadljive kod nekih jedinki.

Sreće se po kamenjarima, žbunjacima i šumskim čistinama.

Na telu ima prepoznatljivu uokvirenu crnu tačku i crvene pege koje su ujednačenije.

Tačkasta sedefica

Koprivar

Dosta je manji od mnogobojaca na koje donekle liči.

Karakteristična je svetložuta boja sa donje strane prednjeg krila.

Gornja strana krila je svetla, sa jarkim bojama i jasno razgraničenim šarama.

Prisutan na otvorenim staništima sa koprivom, ali najčešći na visokoplaninskim pašnjacima.

Odrasli leptiri prezimljavaju, te se sreću već u rano proleće.

koprivar

Kirinija

Redak, veoma lep leptir koji nastanjuje mahom brdsko planinske predele Srbije južno od Save i Dunava.

Živi na jugoistoku Evrope i na bliskom istoku.

Veoma je krupan leptir koji se najčešće krije u krošnjama ili miruje na stablu nekog drveta gde ga je zbog boja tesko uočiti.

Raspon kirinijinih krila dostiže do 65mm.

Ima samo jednu generaciju koja se javlja od kraja maja do početka septembra.

Biljke hraniteljke su razne trave.

kirinija

Obična nimfa

Obična nimfa (lat. Coenonympha pamphilus) leptir je iz porodice šarenaca (lat. Nymphalidae).

Jedan od najmanjih među nimfama, sa bojom krila koja puno varira u različitim uslovima.

Okca su obično svedena na bele tačkice, a bela šara je veoma bleda i varijabilna.

Jedna je od najčešćih evropskih vrsta na svim travnatim staništima.

leptir obična nimfa

Oranž nimfa

Boja krila je svetlija nego kod ostalih nimfi, pa se sa sigurnošću može raspoznati.

Okca su nešto sitnija, ujednačene veličine i pravilno raspoređena duž ivice krila.

Stanište su joj suvi i topli travnati i kameniti tereni.

Naseljava lokalno jugoistočnu Evropu.

leptir oranž nimfa

Obični smedjaš

Mužjak je odozgo ujednačene braon boje, dok su krila ženke ispresecana narandžastim šarama.

Za raspoznavanje su lakše ženke, jer kod običnog smeđaša imaju samo po jedno krupno okce na prednjim krilima.

U leto se može videti gotovo svuda gde ima livada ili retke šume.

Jedan od najčešćih evropskih leptira.

Obični smedjaš

Belo ocilo

Krila su nepravilnog oblika sa izraženim resama, a sa donje strane zadnjeg krila vidljiva je bela šara nalik ocilu.

Naseljava šumovita staništa, gde se često može videti kako se sunča raširenih krila.

Zimu provodi u hibernaciji.

Čest je u celoj Evropi.

Leptir Belo ocilo

Šahovničar

Boja krila može dosta da varira, ali se lako raspoznaje od srodnih vrsta.

Kod nas je jedan od najčešćih letnjih leptira i javlja se na svim suvljim travnatim i žbunastim staništima.

Naseljava centralnu i južnu Evropu.

Šahovničar

Klinasta skrivalica

Leptir gotovo crne boje.

Beli klin sa donje i jasni pojasevi sa gornje strane krila su karakteristčni za ovu vrstu.

Često se vidja na košenim livadama i drugim obradivim površinama. na suvim livadama, pokraj žbunja.

Naseljava južnu i centralnu Evropu gde je česta vrsta.

Klinasta skrivalica

Vaskršnji leptir

Vaskršnji leptir je evropska vrsta koja živi južno od Alpa sve do obala Mediterana odnosno na istoku do Kazakstana.

Kao što mu ime govori, ovaj leptir se pojavljuje oko Vaskrsa obično u vlažnijim predelima, kraj rečica i močvara odnosno vlažnih livada.

Postoji samo jedna generacija godišnje i vrsta se ubraja u ugroženije.

Naraštaj živi u obliku leptira oko 4 nedelje.

Iako ume biti brz uglavno leti nisko i sporo iznad zemlje i korova.

Vaskršnji leptir

Crnonosi sarenac - Atalija

Crnonosi šarenac ( Drugi naziv Atalija ) je leptir prisutan u skoro celoj Srbiji sem severoistocnog dela Vojvodine.

Prisutan je na najraznovrsnijim terenima od livada do suvih povrsina do staza i čistina u šumi.

Postoje dve ili tri generacije godisnje a leptir je uočljiv od aprila do oktobra.

Veoma varira u dimenzijama a raspon krila se kreće od 35 do 42mm.

Biljke hraniteljke su iz porodice bokvica.

Crnonosi sarenac - atalija leptir

Senkar - Šumski okaš

Senkar voli zatvorene šumske predele gde se sunča po listovim žbunja koji rastu duž staza.

Kad ga uznemirite odleteće malo dalje ali će se ubrzo vratiti skoro na isto mesto da bi iskoristio sunce.

Senkar je u Srbiji poznat i kao šumski okaš.

Dug je oko 20mm a raspon krila mi je obično oko 40mm.

Ima tri generacije i uočljiv je u prirodi od marta do kraja oktobra.

Zimu provodi kao gusenica ili lutka.

Na suncu mu ponekad izblede krila pa je manje uočljiv.

Biljka hraniteljka ovog okaša su razne trave.

Senkar šumski okaš

Kolibrić - Noćni leptir

Jedan od najčešćih noćnih leptira kod nas kojeg obično vidimo preko dana.

On razmotava sisaljku i sisa nektar iz cveća bez sletanja poput kolibrija.

kolibrić noćni leptir