pcelica-gif Pčelinjaci stanković Mladenovac
Pcelinjaci stankovic Mladenovac
Pcelinjaci stankovic on google my bussines
Pcelinjaci stankovic fb-page
Pcelinjaci stankovic fb-page
Pcelinjaci stankovic fb-page
slika pozadine menija slika pozadine menija slika pozadine menija

Svet Životinja - Svet Ptica



Jastreb mišar

U Srbiji je verovatno najrasprostranjenija ptica grabljivica i zastupljena je na skoro svim stanistima.

Stanarica je koja se gnezdi na obodima šuma, drvoredima, mešovitim listopadnim i četinarskim šumama.

Veličine je 51 do 57cm , sa rasponom krila od 113 do 128cm.

Hrani se miševima, pticama, gmizavcima i insektima

Jastreb mišar

Vetruška

U srbiji veoma česta grabljivica rasprostranjena po čitavoj Evropi.

Praktično je ima na svim staništima sem gornje šumske granice.

Česta je gnezdarica odnosno stanarica.

Obično je 32 do 35 cm dužine sa rasponom krila od 71 do 80cm.

Naseljava manja naseljena mesta , šumarke, drvorede i druga otvorena staništa.

Hrani se poljskim pticama i gmizavcima insektima i miševima.

Vetruška

Orao ribar

Ptica selica sa rasponom krila od 145 do 170 cm.

Najcešće se sreće tokom zime dok gneždjenje nije dokazano.

Redak zimski posetilac koiji se hrani ribom.

Orao ribar

Kobac

Veličina ptice je od 28 do 38 cm sa rasponom krila od 55 do 70 cm.

Naseljava čitavu Evropu sem Islanda.

Svuda je stanarica i česta gnezdarica.

Ne migrira, zimi se ponaša kao skitnica.

Znatno je češći južno od Save i Dunava.

Naseljava vodoplavne, četinarske i mešovite šume.

Hrani se pticama pevačicama, gušterima i zmijama.

Kobac

Kukumavka

Kukumavka ili sivi ćuk je ptica grabljivica iz porodice sova, koja se danas ubraja među najugroženije vrste.

Pripadnica je malih sova i gnezdi se u starim zvonicima crkava, na tavanima, ambarima, u šupljinama drveća i rupama u zidu.

Kukumavka i Kukuvija su poznate po nimalo prijatnom, prodornom oglašavanju, po čemu su i dobile ime.

Često se čuje u suton na mestima gde se spajaju naselja sa pašnjacima ili obradivim površinama.

Međutim, kao i ostale vrste i ove su izuzetno korisne ptice

Kukumavka

Mala ušara

Mala ušara vrsta je ptice koja pripada redu sova (Strigiformes) i porodici pravih sova (Strigidae).

Spada u sove srednje veličine i dužina tela se kreće između 31 i 40 centimetara, a raspon krila od 85 do 100 cm, dok je prosečna jedinka teška manje od 350 grama.

Glava ušare je okrugla i prepoznatljiva po tome što na vrhu ima „uške“ — uzdignuto perje koje podseća na uši, a po tome je ova sova i dobila naziv.

Obojenost perja na prednjim delovima tela predstavlja mešavinu crne, braon, sive, krem i bele boje, dok je zadnji deo tela beličasto-sive i boje kože sa tamnim braon prugama.

Mala ušara je grabljivica koja plen lovi noću, dok preko dana sedi sakrivena u kruni drveća.

Hrani se miševima, pacovima, gušterima, malom lasicom, slepim miševima, sitnim pticama, rovčicama i krticama.

Sova mala ušara

Siva čaplja

Sive čaplje, kao i uopšte sve vrste čaplji, imaju duge, tanke noge i dug kljun.

Mužjak i ženka su spolja gledano isti.

To su relativno velike ptice čija visina može dostići do 100 cm, a dužina im varira između 84-102 cm.

Raspon krila im je između 155 i 175 cm, a u pojedinim slučajevima doseže čak i do 195 sm.

Težina im se u proseku kreće oko jednog kilograma, ali mužjaci mogu dostići i do dva kilograma.

Siva čaplja ima upečatljiv veoma dug vrat, koji u sedećem položaju često savija.

Većina perja joj je sive boje, ali ima pojedine manje delove bele i crne boje.

Siva čaplja na ledu

Velika bela čaplja

Velika bela čaplja je slabo poznata vrsta čaplji.

Ova ptica ima izrazito dugačak vrat, prekrivena je belim perjem i živi u brojnim kolonijama u svim delovima sveta.

Najviše ih ima u tropskim predelima i to u blizini vode, pored bara, močvara i reka čije su obale obrasle zelenilom.

Veličina ptice od 85 do 102 cm sa rasponom krila od 105 do 115cm.

80-tih godina prošlog veka je u Srbiji bila samo jedna kolonija.

Sada se ubraja u češće gnezdarice.

Hrani se sitnim glodarima, ribama, vodozemcima i insektima.

Velika bela čaplja

Veliki kormoran

Veliki vranac ili veliki kormoran iz porodice vranaca je krupna ptica, crnog perja, plivačica i gnjurac.

Živi u jatima u priobalnim krajevima, kao i na obali reka i jezera.

U primorju gradi gnezdo na stenovitim, nenastanjenim ostrvima, koristeći kao materijal suve alge, a u unutrašnjosti zemlje na visokom drveću, od grančica i suve trave.

Hrani se ribom koju sam ulovi na taj način što zaroni za njom.

Između dva ronjenja mora da osuši od vode otežalo perje i zato satima stoji na suncu raširenih krila.

Odlično pliva, ali dobro i leti. Bez oklevanja preleti u jednom dahu 50 km. u potrazi za mestom gde ima dosta ribe

Kormoran

Divlja patka - gluvara

Divlja patka ili gluvara je vrsta patke koja nastanjuje umerena i suptropska područja Severne Amerike, Evrope, Azije i Australije.

Divlja patka je najpoznatija vrsta patke.

Brojne pripitomljene rase pataka vode poreklo od divlje patke

Mužjak divlje patke na glavi i vratu ima tamnozeleno perje metalnog sjaja sa belim prstenom na dnu.

Grudi su mu smeđe boje, a trbuh i donja strana krila svetlosivi.

Kratko repno perje je belo. Dva srednja repna pera savijena su u kovrdžice.

Kljun je žut i sa strane nazubljen.

Ženka je pokrivena svetlosmeđim i tamnosmeđim perjem koje ima zaštitnu ulogu.

Narandžaste kratke noge među prstima imaju široke plivaće kožice.

Divlja patka vrlo brzo leti i dobro pliva. Može da naraste do 58 centimetara u dužinu.

Nastanjuje gusto obrasle obale jezera, bara i močvara, a zimi je uz obrasle obale ušća reka.

Hrani se biljnom hranom, ali jede i vodene insekte, žabe i ribe.

Divlja patka gluvara

Liska

Liska ili crna liska, baljoška (lat. Fulica atra) je vrsta ptice iz porodice barskih koka (Rallidae).

Perje liske je crne boje, noge su zelenkaste, kljun je bele boje, a na čelu ima pločicu (lisu) bele boje.

Na prstima ima mesnate krpice, koje joj pomažu u plivanju umesto plovnih kožica.

Odrasle jedinke liske dostižu dužinu od 32 do 42 cm i težinu od 585 do 1.100 g.

Mlade liske su svetlije od odraslih jedinki i nemaju pločicu na čelu.

Perje im postaje crno kad napune 3 do 4 meseca života, a belu pločicu na čelu dobiju kad su stari godinu dana.

Teritorijalna je ptica i u vreme sezone parenja oba roditelja agresivno brane svoju teritoriju.

Van sezone parenja stvaraju velika jata, verovatno da bi se zaštitili od grabljivaca.

Nevoljno leti, a kada uzleće hvata zalet trčeći po površini vode.

Iako je loš letač, u vreme seobe, kada uglavnom leti noću, u stanju je da preleti veliku razdaljinu.

Dobar je plivač, a pri plivanju klima glavom napred-nazad.

Crna liska

Vlastelica

Ptica selica koja u Srbiju dolazi oko 20 aprila a odlazi oko 1 oktobra.

U Srbiji je sve češća ptica naročito posle 2000 god.

Gnezdi se jednom godišnje i gnezdo gradi u plitkoj vodi ili u blizini vode.

Hrani se beskičmenjacima i vodenim insektima.

Vlastelica pupavac-1

Pupavac

Pupavac je dužine 26 do 28 cm sa rasponom krila od 42 do 46 cm.

Prisutan je u Srbiji do 700m visine.

U Vojvodini je najcesci.

Obično se gnezdi po starim dupljama, lesnim odsecima, rupama u gradjevinama i dr.

Gnezdi se jednom godišnje.

Pupavac je ptica koja nedozvoljava da joj pridjemo bliže zato je i fotografija oskudna.

Pupavac

Pčelarica

Pčelarice su porodica ptica iz reda modrivrana.

Većina vrsta živi u Africi, ali neke se pojavljuju u južnoj Evropi, Australiji i na Novoj Gvineji.

Karakteriše ih šareno perje, vitko telo i obično izdužena centralna repna pera.

Sve imaju kljunove savijene prema dole i šiljasta krila, koja im daju izgled lastavice u letu. Postoji 26 vrsta.

Kao što njihov naziv kaže, pčelarice se uglavnom hrane letećim insektima, posebno pčelama i osama.

Njih uhvate u vazduhu bacivši se s neke grane.

Iako jedu sve leteće insekte, pčele dominiraju u njihovoj prehrani.

Opnokrilci (mravi, pčele i ose) čine 20% do 96% svih pojedenih insekata, a od toga pčele čine otprilike trećinu.

Pre nego što pojede plen, pčelarica mu skine žaoku tako što sedne na granu i udara plen o neku tvrdu površinu.

Tako iz insekta izvuče i većinu otrova. Zanimljivo je da pčelarice love samo insekte koji se u tom trenutku nađu u vazduhu, a ignorišu one koji su sleteli.

Pčelarice su veoma društvene.

Okupljaju se u kolonije i gnezde se u tunelima koje iskopaju na peskovitim i strmim obalama.

Pcelarica merops apiaster

Crvendać

Crvendać je mala ptica, veličine vrapca, dužine oko 15 cm.

Odrasle jedinke su s gornje strane (leđa, rep i krila) maslinasto-sive boje, dok su im grlo, grudi i glava žutocrvene boje, odakle im i potiče ime.

Trbuh je svetlije, bele boje.

Mladunci nisu tako upečatljivih boja, već neugledne tamne boje.

Ženka crvendaća snese od tri do devet jaja, najčešće pet jaja nekoliko puta godišnje.

Već nakon par nedelja sedenja na jajima, izlegnu se mladunci koji su sa otprilike petnaest dana starosti sposobni za samostalan život.

Crvendać je ptica skitalica, Zimi se zadržava na područjima s boljom ponudom hrane.

Crvendać

Obična crvenrepka

Crvenorepka je ptica selica koja u srbiju dolazi krajem marta i početkom aprila a odlazi oko 1 oktobra.

Mala je ptica veličine oko 14 cm sa rasponom krila od 20 do 24cm.

Najviše se gnezdi u vojvodini, nastanjuje šume, voćnjake, predele do 500m kao i vikend naselja.

Hrani se larvama leptira, tvrdokrilcima i komarcima.

Crvenorepka u letu

Mrka Crvenrepka

Odrasla jedinka duga je od 13-15 cm, s rasponom krila od 23-26 cm.

Masa odrasle ptice iznosi od 13 -19 grama. U ove vrste prisutan je spolni dimorfizam.

Ženke su svjetlije, po cijelom tijelu imaju sivo perje, osim na repu koji je crvenkast.

Mužjaci su tamniji, prepoznatljivi po gotovo crnom tijelu, crvenom repu i bijelim mrljama na krilima, koje su naglašenije u starijih mužjaka.

Mrka Crvenorepka

Češljugar - Štiglić

To je naša česta ptica stanarica koja naseljava velike delove zemlje.

Vrlo je rasprostranjena ptica stanarica tj gnezdarica.

Naseljava mozaične predele voćnjake, drvorede, parkove i dr.

Hrani se uglavnom semenkama osim za vreme reprodukcije kada u njen jelovnik ulaze i larve i beskicmenjaci.

Ne migrira već se u jesen okuplja u manja jata i skita.

Gnezdi se dva puta godisnje.

Mrka Crvenorepka

Brzgelj

Brgljez ima izražene crne očne pruge, tanak kljun, kratak rep, odozgo je siv.

Jedina je među evropskim pticama koja niz drvo silazi naglavačke.

Živi u šumama, parkovima, uvek se nalazi na drveću, zimi se često sa senicama udružuju u jata.

Ova ptica je stanarica, velika je od 12 do 15 centimatara.

Mrka Crvenorepka

Kreja, Sojka ptica

Kreja ili sojka omanja je ptica iz porodice vrana sa krilima prekrivenim plavo-crnim perima i nadrepkom bele boje.

Živi u lišćarskim i mešovitim šumama, parkovima i voćnjacima.

Rasprostranjena je u Evroaziji, stanarica koja se retko okuplja u jata od nekoliko desetina primeraka).

Dužina tela se kreće između 32 i 35 cm.

Kreja sojka ptica

Lasta, lastavica

Laste ili lastavice (lat. Hirundinidae) su porodica ptica koja pripada redu vrapčarki (lat. Passeriformes).

Deo su podreda pravih ptica pevačica (lat. Passeri).

Sve lastavice imaju sličan oblik tela, ali se on razlikuje od onog drugih vrapčarki.

Prilagodile su se lovljenju insekata u letu razvivši vitko telo sa dugim šiljatim krilima, što omogućava lako manevrisanje i izdržljivost, kao i česte periode jedrenja.

Takav oblik tela im omogućava vrlo efikasan let, sa 49-72% manjom potrošnjom energije od vrapčarki iste veličine.

Obično lete brzinom od 30-40 km na sat, ali mogu dostići brzinu i od 50-65 km na sat.

Laste u letu

Velika senica

Velika senica je vrsta ptice pevačice iz porodice senica.

Ova vrsta je česta i brojna širom Evrope i Azije u svim vrstama šuma.

Većina primeraka se ne seli u pravom smislu reči, ali mnoge senice se okupljaju u jata i skitaju po okolini.

Krupnija je od drugih senica (dužina tela 14 cm), i ima široku crnu liniju kao kravatu duž žutih grudi.

Glava i vrat su crni, sa belim obrazima, a gornja strana tela je maslinasto zelena.

Kod mladunaca su crni delovi obojeni smeđe, i po tome se mogu razlikovati poletarci od odraslih.

Velika senica

Siva senica

U Srbiji je relativno česta stanarica.

Dugačka je od 11 do 13 centimetara, a teška od 8.5 do 15 grama.

Ima crn gornji deo glave (kapu), vrat, mali deo ispod kljuna, kao i sam kljun i beli "šal",, tj, okovratnu prugu.

Gornji deo tela (leđa, krila i rep) je sivkasto-smeđe boje, dok je donji deo tela (stomak i donji deo krila) beličaste boje.

Hrani se leti insektima a zimi bobičastim voćem

Gnezdo gradi od mahovine, lišaja i životinjskih dlaka.

Siva senica

Plava senica

Plava senica vrsta je ptice pevačice iz porodice senica.

Ova ptica je lako prepoznatljiva po svojim plavim i žutim perjem.

veličina ptice je 11 do 11,5cm sa rasponom krila od 17,5 do 20 cm

Naseljava različita šumska staništa, parkove i voćnjake dok izostaje iz ravničarskih krajeva i šuma preko 1000m nadmorske visine.

Plava senica ne migrira već nakon završenog ciklusa gneždjenja skita.

Hrani se uglavnom hrane insektima i paukovima.

Izvan sezone parenja, hrane se i semenjem i drugom biljnom hranom.

Crvenorepka u letu

Slavuj

Slavuj je zajednički naziv za dve vrste evropskih ptica pevačica iz porodice muharica (Muscicapidae): mali slavuj (Luscinia megarhynchos) i veliki slavuj (Luscinia luscinia).

One se ne razlikuju mnogo po veličini tela ili telesnoj masi, nego po tome što veliki slavuj ima nešto duža krila.

Slavuji imaju neugledno smeđe perje (odozdo nešto svetlije nego sa gornje strane), pa ih je teško primetiti u gustišu u kome žive.

Gnezdo slavuja se uglavnom nalazi na samom tlu, a mnogo ređe na niskoj vegetaciji.

Sastoji se od neuredne gomile lišća i drugog biljnog materijala, a često je skriveno ispod kupina, kopriva i drugih bodljikavih biljaka.

Slavujčići se iz jaja izlegu goli i slepi, ali brzo rastu i dobijaju perje, pa za par nedelja već mogu da lete.

Obično se misli da slavuj peva samo noću, ali ukoliko ga ne uznemiravaju, često peva i danju. Najčešće pritom sedi u nekom žbunu gde je skoro nevidljiv zbog neupadljivog perja.

Slavuj je primer ptice selice. Svi slavuji provode zimu u Africi, a kod nas dolaze u aprilu mesecu.

Slavuj peva samo u proleće, a negde u junu lagano prestaje sa pesmom, pa u avgustu može da izgleda kao da su već otišli na jug.

Međutim, oni su tada tu, samo tihi i neprimetni.

U Srbiji se gnezdi samo mali slavuj, a veliki slavuj se može naći za vreme seobe.

On se gnezdi u severnijim delovima Evrope, a zimu provodi u različitim delovima Afrike nego mali slavuj.

Slavuj

Roda

Roda je u Srbiji česta gnezdarica odnosno selica.

Roda je od 100 do 115 cm dugačka sa rasponom krila od 155 do 165cm.

Nastanjuje naseljena mesta, vrlo retko se gnezdi na drvetu van naselja.

Hrani se u plitkim močvarama, na livadama i strnjištima.

Hrana su joj ribe, vodozemcima, reptilima, insektima, puževima i sitnim glodarima

Roda

Detlić

Detlići (lat. Picidae) su porodica ptica iz istoimenog reda i podreda (Piciformes, Pici).

Porodica obuhvata oko 30 rodova, sa preko 200 vrsta.

Veličine su do 60 centimetara. Obično su jarko obojene crnim, belim, crvenim ili zelenim šarama.

Kljun im je ravan i zašiljen. Noge su im kratke, a dva prsta se usmeravaju prema napred, a dva prema nazad.

Nekoliko vrsta detlića ima krestu.

Detlići su usamljene ptice. Najveći deo vremena provode penjući se po drveću i tražeći insekte.

Koriste zašiljeni kljun da buše drvo u potrazi za hranom. Dugačkim jezikom vade plen, insekte i njuhove larve iz rupa izbušenih u drveću.

Sa izuzetkom detlića koji se gnezde u rupama i udubljenjima na tlu, ostali dube gnezda u stablima.

Detlic

Crna žuna

Crna žuna jedna je od najkrupnijih vrsta iz porodice detlića (Picidae).

Potpuno je crna, osim crvenog temena.

Dužina crne žune iznosi 45—47 cm, sa rasponom krila 64—78 cm.

Kljun joj je dugačak 6,3 cm. U potpunosti je crna, osim vrha glave, koji je crven.

Kod ženki je crven samo potiljak.

Težina tela je u proseku 300-400 grama.

U Srbiji je sve brojnija gnezdarica odnosno stanarica.

Ne migrira već nakon završenog ciklusa gneždjenja skita.

Zimi se spušta u niže predele.

Naseljava vodoplavne šume, visokoplaninske mešovite i četinarske šume.

Hrani se insektima, larvama i potkornjacima.

Gnezdo najčešće dubi u divljoj trešnji i lipi na visini od 7 do 15 m.

Detlic

Crni kos

Crni kos je jedna od najbrojnijih ptica u Srbiji.

Veličine je od 24-25cm sa rasponom krila od 34 do 38,5cm.

Autohtone populacije ne migriraju ali tokom zime boravi jedan deo ptica sa severa.

Naseljava sve tipove šuma, voćnjake, bašte i parkove.

Hrani se insektima, beskičmenjacima i biljnim plodovima.

Crni kos

Zeba

Zeba (lat. Fringilla coelebs) je vrsta ptice pevačice iz roda zeba (Fringilla) i porodice zeba (Fringillidae).

Opisan je veliki broj podvrsta zebe, na osnovu razlike u boji perja odraslih mužjaka.

Na slici je prestavljen mužijak podvrste F. c. coelebs.

Zeba dostiže dužinu tela od 14,5 cm, raspon krila od 24,5–28,5 cm i težinu od 18–29 g.

Odrasli mužjak podvrste F. c. coelebs ima crno čelo; plavosivo teme, potiljak i zadnju stranu vrata.

Donji deo leđa je maslinastozelene boje.

Gornji deo leđa, grudi, grlo i obrazi su smeđe boje.

Trbuh je beličasto smeđ, centralni par repnih pera je tamnosiv, dok su ostala repna pera crne boje, sa izuzetkom dva spoljna pera koja su bele boje.

Оoba krila su crnobela, sa žućkastim vrhom.

Zeba

Čvorak

Čvorak je dugačak 19-23 cm, a težak 58-101 g.

Crne je boje sa belim tačkama, koje su izraženije zimi.

Mužjaci imaju izraženije bele tačke u donjem delu tela.

Kljun je tanak i oštar, leti žut, a zimi crn.

Noge su mu ružičasto-crvene.

Ženka čvorka je svetlo smeđe boje sa belim tačkama na stomaku i gornjem delu krila, neznatno manja od mužjaka.

Naseljava Evropu, zapadne delove Azije, Indiju i severnu Afriku. Prenet je u Severnu Ameriku, jug Afrike, Australiju i na Novi Zeland. Iz severnih delova Evrope zimi migrira južnije.

Čvorci formiraju ogromna jata. Hrane se pretežno insektima, tako što ih traže na tlu. Ženka i mužjak leže na 4-5 plavih jaja 13 dana.

Čvorak

Labud

Labudovi (Cygnus) su rod ptica iz porodice Anatidae, u koju još spadaju guske i patke.

U okolini Mladenovca mogu se primetiti na jezeru u selu Markovac koje je par kilometara udaljeno od grada.

Labudovi se od gusaka u užem smislu razlikuju i dužim vratom koji im omogućuje pretraživanje dna dubljih voda, i veličinom tela koje ih čini najvećim vodenim pticama.

Perje labudova je ili potpuno belo, ili je mešavina crnog i belog, pri čemu bela varijanta može ponekad imati crne vrhove krila.

Imaju bele vrhove krila i izraženo crveno obojene kljunove.

Mužjaci i ženke su uvek vrlo slični, bez polnog dimorfizma.

Raspon krila im može dostići dva metra, a mogu težiti 15 kilograma.

Suprotno krilima, noge su im relativno kratke, tako da labudovi na tlu deluju prilično nespretno.

No zato imaju vrlo snažne letne mišiće, pa mogu preleteti i više od hiljadu kilometara do svojih gnezdišta na severu.

Oba roditelja zajedno brinu o mladuncima, Ostaju s njima do godinu dana.

Labudovi na Markovackom jezeru

Fazan

Fаzаn raste u dužinu sа rеpоm dо 1 mеtаr, оd čеgа rеp zаuzimа pоlоvinu. Dоstižе tеžinu dо 2 kg, a raširenih krila dо 75 cm.

Kоkа је nеštо mаnjа.

Мužјаk imа lеpо ukrаsnо pеrје živih bоја, оd kојih prеvlаdаvа crvеnоsmеđа sа tаmnim pegama.

Glаvа i vrаt su zеlеnе i modre bоје.

Žеnkа је nеupаdljive sviјеtlоsmеđе bоје sа tаmniјim pegama.

Hrаni sе bilјnоm i živоtinjskоm hrаnоm.

Оd živоtinjskе hrаnе uzimа kukcе i crvе, аli јеdе i žаblјu ikru, punоglаvcе i sl.

Kоristаn је zа pоlјоprivrеdu, niје izbirlјiv u hrаni, pа sе zаdоvоlјаvа svim vrstаmа sјеmеnjа pоčеvši оd sјеmеnа rаznih kоrоvа i grmlја, tе plodovima јаgоdа, kupinе, mаlinа i glоgа, a izlаzi i u pоlја јеčmа, zоbi, kukuruzа.

Nеštо mаlо štеte štо pritоm prаvi dаlеkо zаоstајu zа kоristimа kоје čini trebljenjem insеkаtа štеtnih zа pоlјоprivrеdu i šumаrstvо.

Prilagodjen је živоtu u rаvnicаmа, vrbаcimа, a nајrаdiје bоrаvi u prеdеlimа gdје sе smenjuju оbrаdivе njivе i zabrani u kојimа nаlаzi zаklоn nа višim grаnаmа drvеćа.

Fazan

Kukavica

Obična kukavica, ranije poznata i pod nazivom evropska kukavica , ptica je iz reda kukavica.

Nastanjuje oblasti severne Afrike i Evroazije od Portugalije i Irske na zapadu, do Japana i Kamčatke na istoku. Po veličini se može porediti sa gugutkom, a perje joj je uglavnom sivo.

Pored specifičnog zvuka koji proizvodi koji zvuči kao „ku-ku“, vrsta je opštepoznata i po parazitiranju gnezda drugih ptica.

Obična kukavica ima rasponm krila od 55 do 60 cm, dužinu tela od 32 do 34 cm i težinu 110—140 grama (mužjak) i 95—115 grama (ženka).

Po veličini se može porediti sa gugutkom, ali je nešto vitkije građe.

Krila obične kukavice su šiljata, a zaobljeni rep je dug 13 do 15 cm.

U letu podseća na običnog kopca, ali ima šiljatije završetke krila.

Dok sedi, izgleda kao da ima kratke noge, rep često lepezasto širi a blago raširena krila pomalo vise.

Kukavica

Golub

Gоlubi su vеrоvаtnо nајzаstuplјеniје pticе nа svеtu.

Gоlubоvi su јаkе pticе s krаtkim vrаtоvimа, i krаtkim vitkim klјunоvima.

Оni sе prvеnstvеnо hrаnе sеmеnоm, vоćеm i bilјnоm mаsоm.

Gоlubоvi grаdе rеlаtivnо slаbа gnеzdа, čеstо kоristеći prućе i drugе mаtеriјаlе, kојi sе mоgu pоlоžiti nа drvеću, ispоd strеhа, ili nа zеmlјi.

Оni lеgu јеdnо ili dvа јајеtа istоvrеmеnо, а оbа rоditеlја brinu о mlаdimа, kојi nаpuštајu gnеzdо nаkоn 7-28 dаnа

golub

Gugutka

Gugutkа je vrstа iz pоrоdicе gоlubоvа, rеdа gоlupčаrki, kоја је rаsprоstrаnjеnа u sеvеrоistоčnој Аfrici, јužnој Аrаbiјi, Indiјi, Маlој Аziјi, Bаlkаnskоm pоluоstrvu i pо srеdnjој Еvrоpi svе dо Sеvеrnоg mоrа.

U mnоgim јеzicimа, pа i srpskоm, оdоmаćеn је i nаziv turski gоlub.

U sаvrеmеnоm pеriоdu gnеzdаricа nа tеritоriјi cеlе Srbiје. Brојnоst pоpulаciје sе smаtrа stаbilnоm .

Gugutkе su rаsprоstrаnjеnе u niziјаmа, dоlinаmа, pоbrđu i brdskim prеdеlimа, dоk оdsustvuјu iz plаninskih еkоsistеmа.

Vrstа је nајčеšća u rurаlnim nаsеlјimа i u njihоvој blizini . U јеsеn i zimu оkuplја sе u јаtа.

Gugutkа је sličnа grlici, gоrnjа pеrа krilа su јој svеtlо bеž dо smеđе bоје.

Dugаčkа је оd 31 dо 33 cm, štо znаči dа је vеlikа оtprilikе kао grаdski gоlub, nо lаkšа је i dеluје nеžniје grаđе.

Rаspоn krilа јој је 47 dо 55 cm, а tеškа је оd 150 dо 200 grаmа. Оbа pоlа izglеdајu istо. Crvеnkаstе оči imајu uski bеli оkvir.

Upаdlјivа оznаkа im је crni prstеn оkо pоčеtkа vrаtа.

Glаsа sе trоslоgоvnim gugutаnjеm, s nаglаskоm nа drugоm slоgu, kао i vеliki brој vrstа оvе pоrоdicе.

Gugutka izvоrnо pоtičе iz Аziје, nо kаkо u Еvrоpi nаlаzi svе višе pоlјоprivrеdnih i kućnih оtpаdаkа, tоkоm prоšlоg vеkа rаširilа sе cеlоm Еvrоpоm.

U mеđuvrеmеnu sе širi dаlје prеmа sеvеrоistоku.

Gugutke

Siva vrana

Siva vrana vrsta je iz porodice vrana.

Nekada je smatrano da siva i crna vrana pripadaju istoj vrsti, odnosno da su njene podvrste.

Naseljava istočni deo Evrope, prednju Aziju i severoistok Afrike.

Veoma je zastupljena u gradovima, kao i gačac.

Uglavnom je pepeljasto-sive boje, osim glave, grla, krila i repa, koji su crni.

Može se naći u svim staništima gde ima drveća, najčešće se može naći na njivama, livadama, rečnim obalama i u naseljima.

Ptica je stanarica. Dugačka je 48-52 cm, sa rasponom krila od oko 98 cm.

Teška je u proseku 510 grama. Kljun i noge su crni.

Mužjaci su veći od ženki.

Lete uglavnom sporo. Kada se mladi izlegu uglavnom su crnji od roditelja.

Kao i kod ostalih vrana, ishrana joj je veoma raznolika.

Osim plodova, hrani se manjim životinjama i ljudskim otpacima.

Siva vrana je poznata kao predator jaja u gnezdima mnogih vrsta ptica, pre svega vodenih vrsta.

Ova vrsta je omnivor, hrani se beskičmenjacima i zrnima žitarica.

Takođe, u ishranu ove vrste ulaze i mali kičmenjaci, jaja ptica, čak i mladi drugih vrana zbog čega nastaje velika borba roditelja i napadača, strvine i otpaci

Gavran

Crna vrana

Crna vrana jedna je od dve podvrste vrste vrana.

Za razliku od druge podvrste vrana, sive vrane koja je najčešća u Istočnoj, nastanjuje Zapadnu Europu.

Od druge podvrste razlikuje se prije svega bojom.

Potpuno je crna, no inače su ove dve podvrste dovoljno slične, da sa sivim vranama mogu imati plodno potomstvo.

Od običnog gavrana najviše se razlikuje manjim kljunom i ravnim repom.

Prosečno je duga 46 cm, a raspon krila imaju oko 85 cm.

Nastanjuje sve vrste otvorenijeg zemljišta, no vrlo je česta i u gradovima, vrtovima i poljima.

Spada u vrste koje rado prate ljude (hemerofili), navikle na njih, no suzdržana je i vrlo oprezna.

Iako društvena ptica, i rado pravi manja ili veća jata, gnijezdi se uvijek podalje od drugih i u tom razdoblju je teritorijalna ptica.

Gnezdo gradi od grančica pri vrhovima stabala, no za razliku od svraka, gnezdo im je zaklonjenije.

Kao i sve druge vrste te porodice, tipičan je oportunist (svaštožder), tako da dobro koristi svaku priliku.

Pored toga, i pljačkaš je gnezda drugih ptica, kradući pri tome kako jaja tako i mladunce iz njih.

U Okolini Mladenovca postoji velika brojna kolonija vrana koja nastanjuje banju Selters

Crna vrana

Čavka

Čavka je ptica iz porodice vrana. To je jedna od najmanjih vrsta svoje porodice i najmanja iz roda vrana, Mada, prema nekim izvorima sa daurskom čavkom čini poseban rod.

Duga je 34—39 cm, Crno-sive je boje.

Naseljava Evropu, zapadne delove Azije i severozapad Afrike.

Odomaćena je u gradovima i na obradivim površinama.

Išrana joj je raznovrsna, a sastoji se pretežno od biljaka i beskičmenjaka.

Postoje 4 podvrste ove ptice.

Čavka

Svraka

Svraka je vrsta ptice iz koji pripada porodici vrana.

Nastanjuje najveći deo Evroazije i severnu Afriku.

Lako je prepoznatljiva zbog dugog repa i crno-belog perja, kao i veoma glasnog kreštanja.

Svraka je jedna od najinteligentnijih ptica.

Svraka je obično veličine od 45 do 50 cm, od kojih oko 50% otpada na rep, sa rasponom krila od 50 do 65 cm. Glava, rep i grudi su crne boje, dok je stomak beo.

Veoma je prepoznatljiva i lako ju je uočiti po crno beloj kombinaciji perja, kakvu nema ni jedna druga ptica u Evropi. Perje joj se presijava zeleno.

Vrlo prepoznatljivim kreštanjem upozoravaju jedne druge ukoliko naiđe neki predator, kao što su mačke, pa izazivaju veliku buku u gradovima.

Čavka

Siva muharica

Siva muharica je mala vitka ptica dužine oko 14,5 cm.

Gornji deo tela joj je prljavo sivo i smeđe boje i sive noge.

Glava grlo i grudi su prošarani smeđom bojom, dok su joj krila i perje uokvireni bledim ivicama.

Mladi primerci imaju oker-tamne mrlje na vrhu tela i smeđe tufne na donjem delu tela.

Ova vrsta obično nastanjuje listopadne šume, parkove i bašte.

Grade otvoreno gnezdo u odgovarajućem udubljenju, a polažu od 4 do 6 jaja.

Većina evropskih primeraka sive muharice ne može razlikovati svoja od tuđih jaja.

Siva muharica

Vrabac pokućar

Vrabac je česta ptica stanarica u Srbiji.

Naseljava celu Srbiju, nekada je bio izuzetno čest sada se redje nalazi.

Gnezdi se pod strehom, u raznim otvorima, napuštenim gnezdima i na drvetu.

veličine je 14 do 15cm sa rasponom krila od 21 do 22,5cm.

Hrani se u dvorištima i u poljima insektima i larvama.

Vrabac pokućar