pcelica-gif Pčelinjaci stanković Mladenovac
Pcelinjaci stankovic Mladenovac
Pcelinjaci stankovic on google my bussines
Pcelinjaci stankovic fb-page
Pcelinjaci stankovic fb-page
Pcelinjaci stankovic fb-page
slika pozadine menija slika pozadine menija slika pozadine menija



Pčelarski Leksikon | Slovo M

Atlas medonosnog bilja po mesecima

MED

Med je slatka materija koju proizvode medonosne pčele preradom cvetnog nektara i medljike, koje obogaćuju fermentima iz svoje voljke, i skladište u ćelije saća, gde se nastavlja zrenje meda.

Zavisno od porekla med može biti nektarski ( sa cveća ) ili medijikovac ( od biljnih sokova ).

Nektarski med, prema botaničkom poreklu, može biti monoflorni i polifoni.

Monoflorni med je onaj u kojem preovladjuje nektar jedne biljne vrste.

Poliflorni med se sastoji od nektara mnogih biljaka kao ( livadski med ).

Med sadrži, isto tako, dekstrine i druge materije, minerale, vitamine, enzime, belančevine u malom procentu, organske i neorganske kiseline, kao i mnoge druge materije

MATIČNA REŠETKA

Jedina uloga matične rešetke je u sprečavanju matica da iz jednog dela košnice predje u drugi.

Matična rešetka se koristi onda kada ne želimo da matica zaposedne sa leglom delove košnice naročito pre glavne paše i u nekim prilikama kada je potrebno je ograničiti maticu na donji deo košnice

U glavnoj paši kod jakih društava prisustvo matične rešetke može biti kontraproduktivno i dovesti do toga da društva pre udju u rojevi nagon.

MEDNI ŽELUDAC

Medni želudac je mišićno, kesasto proširenje, dobro razvijeno kod radilica.

Sluzokoža mednog želuca je jako naborana, tako da se može znatno proširiti.

Na taj način medni želudac služi pčelama kao rezervoar za privremeni smeštaj pri sakupljanju i transportu nektara, meda i vode.

Kod matica i trutova medni želudac je u vidu slabo razvijenog, neznatnog proširenja.

Zapremina mednog želuca radilice je oko 50 mm3, tako da za unos 1 kg nektara u košnicu treba obaviti oko 20.000 letova, dok za stvaranje 1 kg meda pčele treba da obave tri puta više letova, odnosno punjenja mednog želuca

MATICA

U pčelinjem društvu matica je jedina pčela — ženka sa potpuno razvijenim organima za razmnožavanje.

Za razliku od matica kod drugih srodnika medonosne pčele, koji isto tako žive u društvima, u pčelinje matice odumro je niz funkcija karakterističan za ženske individue, kao što je graditeljska aktivnost, instinkt gajenja potomstva, zaštita gnezda, skupljanje hrane i dr.

To je dovelo do dubokih promena u njenoj morfološkoj i anatomskoj građi.

Njena osnovna funkcija je polaganje jaja.

Ona dnevno položi prosečno 1000—1500 jaja, a u izuzetnim slučajevima i do 3000.

Normalno, svako pčelinje društvo ima samo jednu maticu, jer su one neprijateljski nastrojene jedna prema drugoj.

Izuzetno, u društvu mogu kratkotrajno postojati dve matice.

To se događa kada pčele same odgaje mladu maticu koja treba da zameni staru ( Tiha smena ).

Tako, jedno vreme u društvu žive dve matice, najčešće dotle dok mlada matica ne bude sparena.

Bez matice pčelinje društvo ne može duže da opstane.

Odsustvo matice, makar i za kratko vreme, odražava se nepovoljno na aktivnosti društva, što se ispoljava u smanjenju intenziteta izletanja, graditeljske aktivnosti, prikupljanja nektara i polena, odbrane gnezda, u nespokojnom ponašanju pčela i dr.

MATICA TRUTUŠA

Matica trutuša je ona matica која polaže samo neoplođena jaja, iz kojih se izvode trutovi.

U slučaju da matica, iz bilo kog razloga, ne uspe da se spari ni 20-30 dana po izleganju, proći će je nagon za sparivanje, pri čemu će izgubiti i sposobnost lučenja feromona koji privlače trutove.

Takva matica će polagati samo neoplođena jaja.

Pčelinje društvo, u kome je matica trutuša je, bez intervencije pčelara, osuđeno na propast, jer praktično ne postoji mogućnost da pčele same izvedu maticu.

MATIČNA SUPSTANCA - FEROMON

Matična supstanca je specifična materija iz grupe tzv ektohormona - feromona koja se obrazuje u gornjo-viličnim žlezdama matice i izlučuje po površini njenog tela.

Matična supstanca ima miris koji privlači pčele.

One lizanjem ili dodirivanjem pipcima uzimaju ovu supstancu sa tela matice, a zatim je predaju drugim pčelama društva prilikom međusobne razmene hrane.

Na taj način matična supstanca igra ulogu signalne materije, po kojoj pčela oseća prisustvo matice u košnici.

MEDLJIKA

Na listovima velikog broja listopadnih i četinarskih vrsta drveća i šiblja žive lisne i štitaste vaši koje sisu biljne sokove.

Izmet ovih insekata, koji izbacuju u obliku kapljica, sladak je i naziva se medljika ili mana.

Pčele skupljaju ovu medijiku sa listova, grana, čak i sa biljaka ispod drveća, i prerađuju je u med medljikovac.

Pojedinih godina, kad se pomenuti insekti prenamnože, pčele nakupe ogromne količine medljike.

Najviše je ima na hrastu, lipi, bagremu, vrbi, leski, četinarima, nekim voćnim vrstama i dr.

Medljika je izuzetno korisna za ljudsku upotrebu, bogata je mnogim vitaminima, ali pčelama ne odgovara za zimovanje.

Medljika može biti i biljnog porekla kada pčele sakupljaju sokove sa listova drveća - tada se zove medna rosa

MATIČNI MLEČ

Matični mleč je sekret mlečnih (podždrelnih) žlezda pčela hraniteljica kojom one obilno hrane maticu i leglo.

Po izgledu to je masa nalik na krem, specifičnog mirisa i nakiselog ukusa (pH = 3,4 — 4,2).

Mleč Sadrži:

  • 12—18% belančevinastih materija (sa 22 različite aminokiseline)
  • do 13% šećera
  • oko 5,6% masti
  • preko 1% mineralnih materija (sa 15 mikroelemenata)
  • vitaminski kompleks (C, B1, B2, B5, B6, B12, PP, H)
  • hormonalne materije
  • biopterin
  • globalne
  • lipoproteide
  • acetilholin
  • druge materije

Mleč sadrži različite masne kiseline, među kojima i 10-hidroksi-2-decenovu kiselinu koja je u eksperimentima na životinjama pokazala antikancerozno delovanje.

Mleč, isto tako, ima i radioprotektivna svojstva.

MATIČNJACI

Matičnjaci su zaležene matične ćelije (osnove matičnjaka), koje pčele nadgradnju i u kojima se odigrava razvoj matice od stadijuma jajeta do izleganja iz matičnjaka.

Pri prirodnom izvođenju matica, u zavisnosti od razloga za izvođenje nove matice, razlikuju se tri vrste matičnjaka:

  • matičnjaci tihe smene
  • rojevi matičnjaci
  • prisilni matičnjaci

MEDIŠTE i PLODIŠTE

U košnicama nastavljačama pored plodišnih nastavaka gde matica zaleže jaja postoje i medišni nastavci u koje pčela lageruje med.

Plodište se uvek nalazi u košnici dok se medište po potrebi dodaje ili skida sa košnice ili se vrši rotacija plodišta i medišta u zavisnosti od godišnjeg doba i same tehnike pčelarenja.

Kod LR košnica uglavnom se nalazi jedno plodište i jedno medište.

Matica u doba najvećeg razvoja društva delimično prelazi u medište i polaže jaja.

Ako je paša dobra po potrebi se LR košnici dodaje i drugi medišni nastavak

Kod DB košnica jedno plodište i jedno medište je sasvim dovoljno za razvoj košnice, osim za vreme izuzetnih pašnih godina kada je potrebno više medišnih nastavaka.

Zimi DB košnica uglavnom zimuje samo sa plodištem dok LR društvu je potrebno dva tela za zimovanje.

DB društva imaju nastavak ili polunastavak kao medište dok je kod LR košnice plodište i medište iste visine.

MIŠEVI

Miševi su štetočine pčelinjeg gnezda.

U košnice ulaze kroz leto, kroz pukotine koje oni sami progrizu, itd.

To obično bude s jeseni i početkom zime, kada u polju nastanu nepovoljni uslovi za njihov život, a pčele slabo lete ili su se već skupile u klube.

Štete koje miševi nanose ispoljavaju se u uznemiravanju pčela za vreme zimovanja, oštećenju saća, jedenju meda i polena, uništavanju utopijavajućih materijala itd.

Posebno su štetne rovčice čije elastično telo omogućava da se lako provuku koz usko leto.

Kao preventiva od najezde miševa u jesen se postavljaju češljevi na leta.

MRAVI

Mravi su štetočine pčelinjeg gnezda, otimaju pčelama hranu, a ređe ih napadaju.

Ulaze u košnice kroz ventilacione otvore i pukotine tražeći zalihe meda i hranilice sa sirupom.

Najčešće ih ima u podnjači i zbegu, uglavnom ne prave veću štetu.