pcelica-gif Pčelinjaci stanković Mladenovac
Pcelinjaci stankovic Mladenovac
Pcelinjaci stankovic on google my bussines
Pcelinjaci stankovic fb-page
Pcelinjaci stankovic fb-page
Pcelinjaci stankovic fb-page
slika pozadine menija slika pozadine menija slika pozadine menija



Pčelarski Leksikon | Slovo R

Atlas medonosnog bilja po mesecima

RADILICE - PČELE

Radilice su pčele ženskog pola, nepotpuno razvijene u polnom pogledu i zbog toga ne učestvuju u razmnožavanju.

Umesto toga one obavljaju sve poslove u pčelinjem društvu.

Pčele radilice predstavljaju osnovni elemenat društva i čine oko 99% njegovog sastava.

U jednom društvu, zavisno od godišnjeg doba, njihov broj se kreće od 15 do 60 hiljada, pa i više.

Najmanje ih je u toku zime i ranog proleća, a najviše u proleće i leto.

Radilice žive od 4—6 nedelja do 8—9 meseci, zavisno od godišnjeg doba, uslova u kojima su odgajene i intenziteta rada.

Prvih 18—20 dana svog života pčele radilice obavljaju različite poslove u košnici.

Prva 3 dana posle izleganja one uopšte ne rade ili se zanimaju čišćenjem ćelija.

od 4. pa do 10—12. dana hrane starije larve kašicom spravljenom od meda i polena.

kasnije, kad im se razviju naročite žlezde za lučenje mleča, one hrane mlađe larve radilica, larve matica, same matice i dr.

Počev od 12. pa do 18—20. dana, kad im se razviju voštane žlezde, one počnu da grade saće i da obavljaju mnoge druge poslove — primaju nektar od pčela izletnica, prerađuju ga u med i skladište u ćelije, provetravaju i čuvaju gnezdo od neprijatelja.

Posle 18—20 dana života radilice počinju da rade van košnice i postaju pčele izletnice ili sabiračice.

Obrazuju se posebne grupe, od kojh neke sakupljaju samo nektar, druge nektar i polen istovremeno, a treće samo polen ili samo vodu.

Zavisno od toga kojim poslom se bave, neki njihovi unutrašnji i spoljni organi su funkcionalno prilagođeni.

REZERVNA MATICA

Rezervna matica je sparena matica odgajena u nukleusu i iskorišćena za rehabilitaciju pčelinjeg društva ostalog bez matice, za zamenu stare matice, ili za obrazovanje novog društva.

ROJ

Roj je reč kojom se označava ona zajednica, ono društvo pčela koje se izdvojilo, odelilo od jednog pčelinjeg društva, čime se stvara, postaje novo pčelinje društvo.

Roj je početni oblik postojanja novog pčelinjeg društva.

Taj oblik postojanja počinje od trenutka kada nova zajednica, koja se začela još u starom društvu, napusti staro stanište i nalazi se u prirodi u stanju letenja ili u stanju „uhvaćenosti" na grani drveta.

Prema tome, roj je pčelinje društvo „beskućnik", bez saća, bez legla i bez rezervne hrane.

Kad roj pronađe novo stanište, ili ga pčelar uhvati i smesti u novu košnicu, on počinje da izgrađuje saće, da neguje leglo i priprema rezerve hrane i time prelazi iz stanja roja u stanje normalnog pčelinjeg društva

Rut A. I.

Američki pčelar koji je nešto popravio Langstrotovu košnicu i doprineo njenom prihvatanju od velikog broja pčelara širom sveta i njenoj masovnoj i jeftinijoj proizvodnji.

Od tada ona nosi ime Langstrot-Rutova ili L-R košnica.

ROVČICA

Rovčica je manja je od miša.

Zimi ulazi u košnicu kroz leto.

Telo joj je elastično, pa je u stanju da se provuče kroz otvor gde miš nije u stanju.

Češljevi koji se postavljaju na ulaz košnice je efikasan način odbrane od rovčica