Svedoci smo da je kroz svaku novu pčelarsku godinu sve teže odrzati košnice u punom radnom raspolozenju.

Samo jaka košnica donosi prihode i ako medenje iz bilo kog razloga izostane, pčelari su tada u velikom problemu.

U tim situacijama ne ostaje nam ništa drugo nego da se nadamo nekoj novoj boljoj sezoni i da sa zebnjom gledamo u nebo.

Nažalost klimatske promene su sve izraženije u poljoprivredi.

Vrlo brze izmene toplog i hladnog vremena u prolece i na pocetku leta ne pogoduju mnogim biljkama koje traze stabilno vreme da bi medile.

Pri niskim temperaturama biljke nemaju dovoljno uslova za biološku produkciju nektara, a kod toplog vremena vecina biljnih vrsta dozivi neki oblik temperaturnog šoka.

Jednostavno rečeno hladni vetrovi, kiše, mraz i vrućine praćene izuzetno niskom vlažnošću vazduha ne dozvoljavaju biljnom svetu uslove za normalan razvoj.

Čak su i letnje žege postale problem jer suv vazduh brzo absorbuje vodu iz zemljišta.

A kad odredjena biljka ne zamedi pčela vrlo malo meda može da sakupi i pčelari tada moraju da putem prihrane spašavaju pčele od gladi i izumiranja.

U poslednje vreme bagremova paša je nekako najranjivija po pitanju dobijanja meda.

Bagrem je biljka toplijih krajeva i da bi medio potrebni su mu specifični vremenski uslovi.

Temperatura pri kojoj bagrem najbolje medi se kreće između 20 i 25° C dok relativna vlažnosti treba da bude od 70 do 90 posto.

Poslednjih godina sve je manje bagremovog meda jer dugotrajna kiša koja pada danima, grad pa i mraz pokvare njegovo cvetanje.

Kao posledica neuspešne paše javlja se vrlo intezivan rojevi nagon, pošto pčelinja društva u tom periodu ne trpe duge periode lošeg vremena.

Za mnoge pčelare bavljenje ovom profesijom prestavlja izuzetan napor koji traži dosta odricanja.

Čitavu godinu pčelari vredno i mukotrpno rade nadajući se da će ih lepo vreme nagraditi za trud i ljubav prema pčeli i prirodi.

Kad medobranje izostane, pčelari uglavnom se odlučuju na seobe košnica na druge paše kojih nema u njihovom kraju, što nosi sa sobom odredjene rizike.

Mnogim pčelarima ovaj poziv je težak i mukotrpan jer su veliki napori da se održe pčelinja društva, a za uzvrat se ostvaruju vrlo mali prihodi.

U aktivnoj sezoni radi se od jutra do mraka, često se sporedni poslovi obavljaju po noći.

U odnosu na pre 30 - 40 godina količina pčelinjih proizvoda koja se može dobiti od jedne dobre košnice je manja za 3 - 4 puta.

U pčelarstvu postoji par bitnih momenata vezanih za vremenske uslove.

1. Pčela voli lepo vreme.

Njen let je vezan za sunčano i toplo vreme sa temperaturama preko 16 stepeni. Po lepom vremenu najbolje opšti sa prirodom.

2. Češći izostanak paše

U proleće zbog priliva hladnih i mraznih dana krajem aprila sa dugim kišnim periodima cvetanje cveća i voća je slabijeg inteziteta. Kao posledica toga češće je pojava rojenja na pčelinjacima i smanjenje snage društva.

3. Vlaga

Velika vlaga ne pogoduje dobrom zdravstvenom stanju pčela. Usled povećane vlage moguće je pojavljivanje odredjenih bolesti.

4. Pčela je odličan prognostičar vremena

Za razliku od čoveka pčela ima istančana čula za temperaturu i polarizovanu svetlost kojima odredjuje kako vreme predstoji. Kada je vreme oblačno pčeli je dovoljan samo mali deo neba koji nije pod oblacima da sazna da li je očekuje toplo ili hladno vreme.

5. Vremenske nepogode leti

U letnjim mesecima pak lako je prepoznati kada stiže kiša i zahladjenje. Pčela tada ako je na paši žurno grabi svojoj kući natovarena nektarom i polenom i za kratko vreme se sva vrati u košnice.

6. Pčela zna kakva zima predstoji

Propolis je prirodan antibiotik u košnici kojim pčela leči svoje bolesti. Pčela instiktivno zna kakva je zima očekuje i krajem leta sakuplja veće ili manje zalihe propolisa. Što više donese propolisa veće su šanse da zima bude duga i hladna i obrnuto.

7. Brade na pčelinjaku u letnjim mesecima

Kada su visoke temperature i žega vlada u prirodi pčela izlazi ispred košnice kako bi omogućila bolju ventilaciju i rashladjivanje legla. Ta se pojava u žargonu naziva bradom na košnici.

8. Agresivnija pčela

Postoje dani kada pčelama zbog vremenskih prilika ne treba prilaziti. Pčela oseća promene vremena koje će se tek desiti i tih dana bude ljuća.