Sa ponosom vam prestavljamo Crni tartuf u bagremovom medu.

Uzivajte u najlepšim aromama meda i prefinjenim mirisima i ukusima crnog letnjeg tartufa

Sunce našem medu daje boju i kvalitet a ljubav prema psima, tartufima i prirodi čini naše proizvode još boljim

Sačinjeni od onoga najboljeg što nam priroda može ponuditi, tartufi u medu plene svojim kvalitetom te prestavljaju vrhunsku poslasticu koja budi sva čula. A sve što je od prirode i treba biti tako, da se dugo pamti jedinstvenost i neponovljivost svakog zalogaja

Ukusni ali ne i napadni tartufi i med zajedno su savrsena poslastica za vas i vašu porodicu.

Odlični su kao dodatak jelima ali se mogu koristiti i sami, direktno iz tegle.

PS.....Probajte i uverite se i sami.

Tartufi su pečurke iz roda Tuber koje se razvijaju potpuno ukopane u zemlju. Rastu u simbiozi sa korenom nekim listopadnih drveća kao što su hrastovi lužnjaci, lipe, topole, vrbe, leske, i dr.

U zavisnosti od drveta gde rastu zavisi i miris samog tartufa. Tartufi su poznati po svom jakom mirisu ali ne mirišu u toku celog perioda rasta već samo kad su im spore razvijene. Rasejavaju se pomoću svog mirisa koji doziva druge životinje da ih iskopaju i pojedu.

Crni letnji tartuf ima oblik krompira, površina im je pokrivena grbama različite veličine i oblika, a boja im je crna.Na preseku im meso ima izgled mermera sa sitnim žilicama. Neuglednog izgleda, raste od veličine trešnje, do veličine jabuke, no nije retkost da se nađu i veći primerci.

Krasi ga specifičan, jak miris koji podseća na koren, zemlju, stari sir, te je neuporediv s bilo čime koji se ili voli ili ne voli.

On sazreva u letnjim mesecima po čemu je i dobio ime.

U simbiozi sa razlicitim vrstama drveća raste u različitim staništima sve do 1600 m nadmorske visine.

Nalažen je od severa Afrike, širom Evrope do Skandinavije.

Telo ove gljive je najčešće veličine manje mandarine, nepravilno okruglastog oblika.

To je tartuf sa najkrupnijim, grubim i često ispucalim bradavicama, pa deluje bodljikavo.

Unutrašnjost „mesa“ je od prljavo bijele do smeđe boje, sa brojnim širokim, razbacanim i kratkim „venama“.

Askospore su eliptične, nepravilno mrežasto udubljene, sa retkim i kratkim bodljama.

U askusu može biti do šest, askospora veličine 25-32 x 23-25 milimikrona, svetlosmeđe boje.

Prednost u odnosu na ostale vrste tartufa je široka ekološka valenca.

Spada u jednu od najrasprostranjenijih vrsta tartufa.

Možemo ga naći od dolinskih šuma preko brdskih terena pa sve do pojasa bukve.

Biljke sa kojima stupa u mikorizu su pre svega sve vrste hrastova, grab, leska, topola, lipa.

Tipičan sadržaj crnog letnjeg tartufa ( Tuber aestivum ):

• 11–12.9% proteini
• 5,65% ugljenihidrati
• Minerali kalijum, fosfor, gvoždje, kalcijum, sumpor
• Fenole 4-Hidroksibenzojeva kiselina, Baikalein and Kempferol
• Aminokiseline
• Masne kiseline ( linolinska, palmitinska, oleinska kiselina )

Crni tartuf poseduje antioksidativno, antimutageno, citotoksicno kao i antikancerogeno dejstvo prema nekim vrstama kancera.

Beli i crni letnji tartuf se razlikuju u tipovima fenola koji se mogu naci u njima.

Oni fenoli koji su dominantni u crnom tartufu ( Tuber aestivum ) nisu i u belom tartufu ( Tuber magnatum pico ) i obrnuto.

Beli tartuf poseduje i blag antizapaljenski efekat koji nije prisutan u letnjem tartufu

Za tartufe je se znalo još u starom veku.

Legenda kaže da su bogovi, stvarajući svet za sebe napravili tartuf, čudesnu izraslinu koja raste u zemlji, opojnog mirisa i ukusa i za čoveka nevidljivu.

Gastronomi ne mogu da se slože da li je ova gljiva začin ili hrana.

Tartufe su još u starom veku upotrebljavali Egipćani, Grci, Rimljani, pominje ih Plutarh, Ciceron ih naziva sinovima zemlje, a Plinije čudom prirode.

U Srbiji se po prvi put piše o tartufima 1778. godine da bi već 1896. godine na dvoru kralja Milana Obrenovića francuski kuvar spremao specijalitete sa ovom gljivom.

Tartufi se čuvaju narendani u bagremovom medu koji kao prirodan konzervans uspešno štiti tartufe od propadanja.

Uglavnom se ne mogu uzgajati već se moraju nalaziti u prirodi uz pomoć specijalno obučenih pasa tragača.

Poznati su kao afrodizijak, u sebi sadrže feromone koji utiču na potenciju i vitalnost organizma.

Sadrže 22 aminokiseline, vitamine, minerale, organske kiseline kao i druge materije.

Dobri su za memoriju, poboljšavaju sposobnost učenja, pamćenja, koncentracije i mentalne izdržljivosti.

Tokom ljudske istorije verovalo je se da razne vrste hrane, pića, napici, biljke, mirisi, ponašanje, mogu ljubavni odnos učiniti intenzivnijim i ugodnijim.

U antičko doba neuhranjenost je srozavala libido, te je sasvim logično što je se za odredjenu hranu smatralo da povećava energiju.

Na samom vrhu liste afrodizijaka, veoma skupi ali u isto vreme i veoma efikasni nalaze se tartufi.

Kroz istoriju ljudi na vlasti su naročitu pažnju poklanjali tartufu .

Poznato je da je madam Mentnon ljubavnica kralja Luja XIV-tog osmislila jelo od teletine sa konjakom i tartufima koje je se pokazalo kao dobar afrodizijak.

Osim što imaju delovanje na povećanje libida, tartufi su bogati važnim mikronutrijentima poput fosfora, natrijuma, kalijuma, magnezijuma, kalcijuma, sumpora i gvoždja.

Pomešani sa medom tartufi u medu dodatno dobijaju na energiji i potenciji.

Kako god koristili tartufe - u medu ili samostalno kao začin u jelima odvojite vreme za sebe i polako sa merakom uživajte u najboljim ukusima i mirisima naše Srbije.

Za razliku od ostalih gljiva, tartuf raste pod zemljom gdje na dubini od dvadesetak do tridesetak centimetara razvija svoje plodište.

Za nalaženje tartufa koriste se za tu svrhu specijalno obučeni psi rase Laggoto Romagnolo.

To su pre svega radni psi istančanog njuha koji u zamenu za pažnju koja im se poklanja nagradjuju vlasnika pronalaženjem i iskopavanjem tartufa.