Pčelinji otrov ili apitoksin je bezbojna gusta tečnost karakterističnog izrazito jakog mirisa, sličnog mirisu meda i ljuto-gorkog ukusa (kao paprika), kisele reakcije (pH 5,5-5,5), specifične težine 1,131. Proizvode ga pčele radilice u posebnim žlezdama koje se nalaze u žaočnom aparatu.

To je u stvari sekret žaočnog aparata pčele, koji joj služi za zaštitu od neprijatelja, napadača.

U toku viševekovne evolucije, organizam čoveka je uspeo da se adaptira prema tom otrovu i da ga pretvori u terapijski i profilaktični faktor koji je u stanju da mobiliše njegov odbrambeni aparat.

U poređenju sa drugim životinjskim otrovima pčelinji otrov je po svom delovanju blizak delovanju zmijskog otrova (kobre i zvečarke) s tom razlikom što je kod pčela prisutan u vrlo malim količinama. Prema tome, veći broj uboda pčela može da ugrozi život čoveka, pa i smrt da izazove.

Otrov jedne pčele iznosi svega 0,2 - 0,3 mg, što znači da 3000 do 5000 pčela mogu dati tek 1 g otrova. Pcelinji otrov u malim dozama je snazno imunolosko sredstvo, dakle deluje kao stimulator telesnog imuniteta.

Jedan pčelinji ubod (ukoliko nije na nekim nezgodnim mestima na licu) je bezbedan i ne moze biti prenosioc nikakvih zaraznih bolesti, zbog samog otrova koji efikasno ubija sve mikroorganizme.

Pčelinji otrov sadrži 30-45% suve materije od čega su oko 80% peptidi i belančevine, a pored vode u isparljivoj frakciji dokazani su: n-amilov, izoamilov i etilov acetat. On je inače smeša vise sastojaka neorganskih i organskih materija.

Od elemenata i mikroelemenata ovaj otrov sadrži: gvožde, jod, kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan, bakar, sumpor, cink, hlor i dr. Belančevine i peptidi sačinjavaju oko 80% suve materije otrova i u njima se nalaze najaktivniji biohemijski i farmakološki sastojci.

Suvi otrov je sivo-beličaste boje, jako nadražuje sluzokožu nosa i očiju.

Otporan je na temperaturne promene: hladnoća (smrzavanje) i visoka temperatura (115 °S za 60 min) ne poništavaju njegova svojstva. U suvom obliku može da sačuva toksična svojstva više godina.

Sastav pčelinjeg otrova:

• Melittin (52-73%) ≈67%
• Aminokiseline: (od 15 do 26 vrsta) alanin, valin, leucin, izoleucin, serin, tionin, lizin, arginin,triptofan, prolin, tirozin, cistein, metionin, fenil-alanin, histidin ≈3%
• Enzimi fosfolipaze A (phospholipase a2 od 10-12%) i hijaluronidaze (Hyaluronidase 1-3% ) ≈14%
• Fermenti dopamin 1-2 %, adolapin 2,5%, histamin 0,5-2%, serotonin , kardiopen noradrenalin i apamin, ≈4%
• Mikroelementi: kalijum, kalcijum, gvoždje, magnezijum, fosfor, bakar, cink, sumpor, mangan, hlor ≈1%
• Druge materije.

Hialuronidaza. Iznosi 2-3% od sastava pčelinjeg otrova. Ona hidrolitično razgrađuje hialuronsku kiselinu što potpomaže proširenje otrova na tkiva. Ima alergijsko dejstvo.

Fosfolinaza A. To je enzim koji iznosi 14% od sastava suvog otrova, razgrađuje fosfolipide i pretvara ih u toksine koji razgrađuju crvena krvna zrnca i druge ćelijske i subćelijske strukture. Fosfolipaza remeti zgrušavanje krvi i disanje tkiva. Ima osobine štetne za organizam.

Alfa-glikozidaza. Ona je zastupljena sa manje od 1% od sastava suve materije otrova. Razgrađuje glikozide u cvetnom prahu i nektaru.

Lizofosfolipaza (Fosfolipaza B). U pčelinjem otrovu je ima manje od 1%. Neutrališe toksično dejstvo fosfolipaze A i toksičnog lizolecitina.

Melitin. Čini 50% od sastava suvog otrova. Ima polipeptidni lančić od 26 aminokiselinskih ostataka. Aktivira hipofizno-nadbubrežni sistem i lučenje nadbubrežnih hormona koji remete imune reakcije. Osim toga hemolizira crvene krvne ćelije i izaziva stezanje glatkih mišića. U većim koncentracijama razgrađuje ćelijske opne mastocita i bazofilnih ćelija, oslobađa histamin i serotonin koji izazivaju proširenje krvnih sudova, povećavaju propustljivost kapilara, smanjuju krvni pritisak i dovode do grčeva bronhija. Melitin stimuliše prostaglandin putem povećanja prostaciklina. Tako se sprečava formiranje tromba i aterosklerotičnih optećenja krvnih sudova. Naučnici su otkrili i dejstvo melitina u zaštiti od štetnog zračenja.

Apamin. Izgrađen je od 18 aminokiselina i iznosi 3% od sastava suvog otrova. Povećava količinu nadbubrežnih hormona: kortizola i adrenalina, i povećava krvni pritisak. Ne poseduje antigenska i alergijska svojstva.

MSD peptid. Sadrži 22 aminokiseline i iznosi 2% suve materije otrova. Lizira granule mastocita pri čemu one luče histamin, serotonin, heparin i homotripsinoidan proteolitički enzim. Svrstava se u grupu histamin - liberatora. Povećava kapilarni permeabilitet. Ima protivupalno dejstvo. Aktivniji je od hidrokortizona.

Adolapin. Sadrži 103 aminokiseline. Poseduje analgetično i protivupalno dejstvo.

U poslednje vreme je u pčelinjem otrovu pronađena nova frakcija: kardiopen sa antiritmičkim i beta-adrenergičkim efektom koji pojačava rad srca za 50%, a snagu kontrakcija za 150%.

Najistaknutije supstance koje se nalaze u pcelinjem otrovu su melitin, apamin i adolapin, i sve tri poseduju protivupalna svojstva, od kojih je melitin jedan od najsnaznijih prirodnih sredstava sa antiinflamatornim dejstvom.

Zbog toga se pčelinji otrov uspešno koristi za lečenje upalnih bolesti zglobova, kao sto je reumatoidni artritis. Čitav proces bi se mogao ovako objasniti: antiupalni odgovor organizma protiv uboda pčele deluje na čitav organizam, pa automatski smanjuje i druge upalne procese u telu.

Pored toga, pčelinji otrov deluje antibakterijski, umanjuje stepen bola, stimuliše vensku propustljivost i podstiče imuni sistem.

Benefiti pčelinjeg otrova na ljudski organizam :

• Deluje protivupalno, poboljšava tonus mišića, otklanja bol u oblasti oštećenog mesta.
• Odolevši zaštitnom ćelijskom zidu, toksini otrova razdražuju periferijski receptorni aparat i prenose se centralnim moždanim mehanizmom.
• Oni stimulišu sistem hipofize i nadbubrežne žlezde daluče protivupalne hormone ASTN i kortizon.
• Pčelinji otrov izaziva blokiranje prenosa impulsa (parabiozu) u nervni sistem, tj. prekida ili popušta normalne veze u nervnom sistemu.
• Povećava snagu srčanog mišića.
• Presecanjem vagusa smanjuje dejstvo pčelinjeg otrova na rad srčanog mišića.
• Povećava priliv krvi u moždane sudove i koronarije srca.
• Ima antialergijsko dejstvo, ukida alergijski grč bronhija.
• Smanjuje snagu uslovnih refleksa.
• Proširuje sudove mozga, intenzivira koronarnu cirkulaciju krvi.
• Povećava ukupnu brzinu srca i srčanog rada.
• Smanjuje krvni pritisak periferijskog karaktera što je uslovljeno proširenjem krvnih sudova glatkih mišića.
• Ima opšte analgetično dejstvo.
• Peptidi u pčelinjem otrovu - melitin, MSD, apamin ne izazivaju anafilaksu.
• Povećava radnu sposobnost mišića.
• Produžuje vreme zgrušavanja krvi, pomaže krvi da rastvara fibrinozne grudvice usirene krvi.
• Povećava alfa i beta globuline u serumu.
• Smanjuje holesterol u krvi i krvnim sudovima.
• Povećava propustljivost sudova.
• Povećava broj belih krvnih ćelija.
• Deluje regenerativno na oštećene ćelije i tkiva, potpomaže epitelizaciju rana.
• Utiče na zarastanje postoperacijskih rana i poboljšava njihovu elastičnost.
• Poboljšava kolateralnu cirkulaciju krvi u sklerotičnim krvnim sudovima.
• Ima visoku vazomotornu aktivnost.
• Ima radiaciono zaštitni efekat na ljudski organizam
• Mnogi autori navode bakteriostatičko i baktericidno dejstvo pčelinjeg otrova prema gram pozitivnim i gram negativnim patogenim bakterijama.
• Pčelinji otrov deluje nespecifično na ljudski organizam: mobiliše odbrambene snage organizma, pojačava fagocitozu, rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem, aktivira retikuloendotelni sistem, poboljšava razmenu materija, stimuliše formiranje krvi, zaštitnih antitela i belančevinastih frakcija krvnog seruma gamaglobulina.
• Poboljšava diurezu, uklanja grčeve glatkih mišića i bronhija, tonizira rad skeletnih i srčanih mišića.
• Bori se protiv različitih oblika kancera.
• Leči preko 20 autoimunih oboljenja
• U kombinaciji sa nanočesticama ubija virus HIV-a

Bolesti koje se mogu lečiti pčelinjim otrovom:

• Reumatična oboljenja (reumatični poliartritis, reumatična oboljenja mišića, reumokarditis).
• Nespecifični infekcijski poliartritisi.
• Deformirajuća spondiloartroza.
• Oboljenja perifernog nervnog sistema (radikulitis lumbosakralis, zapaljenje sednjačnog, butnog i drugih živaca, medjurebarne neuralgije, polineuritisi).
• Trofične i slabo granulirajuće rane.
• Tromboflebitisi bez gnojavog procesa, endoarteritisi, aterosklerotična oštećenja sudova.
• Upalni infiltrati (bez gnojavosti).
• Bronhijalna astma.
• Migrena.

Bolesti kod kojih je korišćenje pčelinjeg otrova štetno

• Alergija prema pčelinjem otrovu.
• Infektivna oboljenja.
• Tuberkuloza.
• Psihička oboljenja.
• Bolesti jetre i podželudačne žlezde.
• Oboljenja bubrega, naročito vezana za hematuriju.
• Oboljenja kore nadbubrega i posebno Adisovova bolest.
• Sepsa i opšta gnojava oboljenja.
• Dekompenzacija srca i krvnih sudova.
• Organska oboljenja centralnog nervnog sistema.
• Bolesti krvi i krvoformirajućeg sistema sa naklonošću krvarenju.

U novije vreme radjene su studije o dejstvu pčelinjeg otrova na razne vrste raka.

Dokazano je da pčelinji otrov ima jako toksično dejstvo na ćelije raka kao i da samo mali broj pčelara oboli od ove bolesti.

Mlada pčela koja se tek izlegla sadrži malu količinu otrova koji se sa starošću povećava i vrhunac dostiže oko 20-tog dana. Rezerva otrova ne stvara se više, već ako tu količinu pčela potroši u odbranu svoje košnice ona postaje bezopasna.

Otrov svojim mirisom koji ostavlja na ubodenom mestu poziva i druge pčele na odbranu svog društva, stoga ako ste u blizini košnice ubodeno mesto prekrijte nekim komadom tkanine.

Ako vas napadnu pčele i vi ste u blizini nekog objekta sakrijte se u njemu čak i kada taj objekat ima otvorena vrata. Pčela retko kad juri čoveka u zatvorenom prostoru.

Po osetljivosti na pčelinji otrov ljudi se dele na 3 kategorije.

• Osobe sa prirodnim imunitetom.
• Osobe osetljive na ubod na koji se vremenom stiče imunitet
• Osobe alergične na pčelinji otrov.

Najveći broj ljudi se nalazi u drugoj grupi. Kod njih se javljaju lokalne alergijske reakcije u vidu svraba i oticanja ubodenog mesta ali sa vremenom organizam se adaptira na pčelinji otrov i te reakcije bivaju sve redje. Pri ubodima od nekoliko desetina pčela pojave su slabije otekline, svrab, glavobolja.

Prema podacima iz literature od 0,5 do 2% ljudi imaju povećanu osetljivost prema otrovu.Uočavaju se generalizovani kožni svrab, osipi, otok sluzokoža, grč glatke muskulature i smanjenje arterijskog pritiska (kolaps).

U takvim situacijama veoma je bitno žaoku sa mehurima sa otrovom izvući što brže jer kako vreme protiče iz mehura u ranu se sliva dodatna količina otrova. Osobe alergične na ubod trebalo bi da kao najmanju zaštitu kod sebe imaju neki antihistaminski lek kao što su tablete Pressing-a ili Aeirus-a.

Smrtonosna doza za normalnog čoveka je oko 500 uboda stim da ona može biti i manja. Najopasniji su ubodi u oko, očnu jabučicu, jezik, nepca, ždrelo, krajnike, kada može doći do brzog gušenja.

Milica je prirodna Anti-age krema sa pčelinjim otrovom i hijaluronom za revitalizaciju i pomladjivanje kože.

Zahvaljujući svojim svojstvima pčelinji otrov iz kreme deluje na zatezanje mišica te na taj način uz proizvodnju kolagena i elastina smanjuje bore, trenutno zateže kožu i pospešuje prokrvljenost lica.

U kombinaciji sa ostalim prirodnim sastojcima kreme vlaži i hrani kožu te smanjuje bore, pruža svež i mladalački izgled i ima brzo vidljive rezultate.

Pčelinji otrov prodire duboko u kožu kroz sve njene slojeve.

Prvi rezultati su vidljivi u kratkom vremenskom roku, a pun efekat postiže se nakon nekoliko meseci korišćenja.