Med proizvode medonosne pčele. One sakupljaju nektar sa cvetova ili druge slatke sokove sa živih delova biljaka, prerađuju ga i obogaćuju čudesnim materijama iz svog organizma, skladište u voštanim ćelijama saća u kome med sazreva.

Za razliku od belog šećera (puka energija) i drugih zaslađivača, med je riznica supstanci neophodnih za zdravo funkcionisanje organizma.

Med sadrži 37 mineralnih materiјa( aluminiјum, bor, gvoždje, јod, kalciјum, siliciјum, magneziјum, mangan, bakar, nikl, kalaј, olovo, sumpor, hrom, cink i dr. ),
skoro sve aminokiseline (17) koјe dolaze iz nektara i polena, broјne vitamine (B1, B2, B3, B6, B12, S, N, A, K, E, folna kiselina), organske kiseline i aromatične materiјe.

Zahvaljuјući velikom sadržaјu prostih šećera, vitamina, mineralnih materiјa, med јe dragocena , lako svarljiva hrana, koјa posle unošenja u organizam, direktno prelazi u krvotok i vrlo je pogodna za decu, sportiste, stare i iznemogle.

Boja meda zavisi od biljaka sa čijih cvetova je sakupljen nektar i od vremena kada su ga pčele sakupljale.

Miris i ukus meda odredjuje njegovo biljno poreklo.

Aroma meda zavisi uglavnom od aromatičnih materija sadržanih u cvetovima medonosnih biljaka.

Utvrdjeno je da na te osobine utiče preko 100 komponenti iz meda poreklom sa latica.

Prvi pisani tragovi o korisćenju meda datiraju iz doba neolita.

U Španskoj pećini pauka nadjen je preistorijski crtež primitivnog sakupljanja meda kao prvi zabeleženi trag upotrebe meda.

U starom Egiptu amblem donjeg egipta je bio pčela a gornjeg lotos.

Na grobovima prve dinastije faraona je bila prikazivana pčela.

Takodje jedno od prvih činovničkih dužnosti u starom Egiptu bilo je pečaćenje posuda sa medom.

Stari Egipćani znali su za laksativne osobine meda i koristili ga kao lek protiv glista.

U Egipatskoj medicinskoj literaturi iz 4 veka pne navode se mnogi recepti u čijem sastavu se nalazio med, sa savetima i uputstvima kako ga upotrebljavati za lečenje stomačnih, bubrežnih, očnih i drugih oboljenja.

U antičkoj Grčkoj u Efesu, statua boginje Artemide bila je ukrašena vencem na kojem su se nalazile pčele.

Sveštenice tog hrama su se nazivale pčelama i grb tog grada je bio lik pčele.

Hipokrat u svojim spisima opisuje lekovita i osnažavajuća svojstva meda.

Pitagora je tvrdio da mu je redovna upotreba meda donela duboku starost.

Mnogi Grčki mitovi govore o pčelama čak i Platonu i Demostenu su pčele uletale u kolevku i nisu ih ubadale.

Rimski lekar Galen je savetovao upotrebu meda kod velikog broja oboljenja.

Stari jevreji koristili su med kao lek u medicini ali i za pravljenje pića

Arabljani su pridavali veliku važnost medu. U islamskom zakoniku stoji: iz tela pčelinjeg izlazi tečnost koja je lek za ljude. Arapski lekari El madjoussy i el Basary veoma uspesno su koristili med u svojoj praksi.

"Sirijska knjiga lekova" sadrzi 300 recepata u kojima se pored ostalog koristio med.

U drevnoj kini med je bio poznat kao lek pa ne čudi što u najstarijoj kineskoj knjizi stoji: Med leči unutrašnje organe, uliva snagu, stišava groznicu.

U staroj Indijskoj - medicinskoj knjizi "Ajur Veda" - "Knjiga života" kaže se da ljudski život može biti produžen jedino eliksirom i dijetetskom ishranom u čiji sastav ulazi med i mleko.

u Rusiji letopisac Nestor opisuje med ne samo za zadovoljavanje potreba već i njegov izvoz u Vizantiju.

Mnogo je razloga za upotrebu meda jer je on u isti mah i hrana i lek. Koristimo ga redovno kako bi bolje podnosili fizičke i umne napore i kako bi telo osnažili i pomogli mu da se izbori sa raznoraznim izazovima savremene civilizacije.

Med nastaje od nektara koga proizvode posebne ćelije cveta biljaka - nektarije.

To je u stvari vodeni rastvor biljnih šećera u kome se ukupan iznos šećera kreće od 3 do 80 posto.

Pčele više vole da sakupljaju nektar sa visokim procentom šećera.

Pored šećera nektar sadrži i male količine veoma značajnih materija kao što su vitamini, minerali, organske kiseline, etarska ulja i dr.

Biljka pravi nektar od svojih floemskih sokova koji su promenjivog sastava i zavise od procesa fotosinteze, metabolitički procesa, klimatskih i ekoloških faktora.

Da bi sakupila nektar pčela obilazi mnoštvo različitih cvetova služeći se čulima vida i mirisa

Nektar koji je pčela preko svog usisnog aparata pokupila sa cvetova, skladišti se u mednom želudcu i tako transportuje do košnice.

Pretvaranje nektara u med je složen fizički, hemijski i fiziološki proces i počinje odmah u mednom želudcu pčele a nastavlja se u košnici u ćelijama saća.

U košnici pčelu sa njenim tovarom dočekuju druge pčele koje od nje preuzimaju nektar.

Pčela primateljica oslobadja pčelu sakupljačicu nektara i neko vreme ga drži u sebi.

Tu se nektar podvrgava preradi koja je počela već u telu sakupljačice. U mednom želudcu dolazi do višestrukog obogaćivanje nektara fermentima , organskim kiselinama ,vitaminima, bakteriocidnim materijama i drugim korisnim materijama.

Moglo bi se reći da je med u stvari fermentisani nektar.

Pri preradi nektar gubi svoju najveću količinu vode i obogaćuje se enzimima( invertazom, amilazom i dr) koje se luče iz žlezda pčela. Enzimi invertuju saharozu u nektaru do glukoze i fruktoze i nakon obavljenog procesa, pčela odlaže nektar u saće.

Kad su pčele primateljice suviše zauzete svojim poslom, pčele sakupljačice nektar odlažu na zidove ćelija saća da visi gde nektar brzo gubi svoju vlagu.

U košnici usled specifične mikroklime gde leti pčele svojim mahanjem krila upumpavaju vazduh, vlaga iz nektara brzo isparava.

Da bi došlo do dovoljnog isparavanje vlage, pčela jednu kap nektara po više puta prenosi iz jedne kućice saća u drugu sve dok deo vlage ne ispari i med ne postane dovoljno gust.

Za proizvodnju 1kg meda pčela mora da poseti oko 10 miliona cvetova i da pri tom obavi oko 120 hiljada letova.

Med poseduje sledeća svojstva:

• Antibakterijsko
• Antimikotičko
• Antioksidativno
• Antiimflamatorno
• Antiprotozoično
• Antimutageno

Ta svojstva ne mogu se pripisati jednoj odredjenoj komponenti meda već su ona proizvod združenog delovanja mnogih materija.

Neke od tih materija su:

• Fitocinidi
• Niska pH vrednost meda
• Osmotski pritisak
• Dejstvo vodonik peroksida

Vrsta biljke od koje je sakupljan med igra ulogu u antibakterijskom delovanju zahvaljujući fitocinidima, protivmikrobnim materijama iz biljaka sa bakteriostatičnim ( zaustavljaju rast bakterija) i bakteriocidnim dejstvom ( ubijaju bakterije ).

Organske kiseline prisutne u medu stvaraju kiselu sredinu sa niskom PH vrednošću od 3,2 do 4,5. To nije pogodna sredina za razvoj mikroba.

Osmotski pritisak u medu isušuje okolinu uzimajući vodu i time ne dozvoljava razvoj bakterija.

Sadržaj vode u medu je od 15-20% ali snažna interakcija molekula šećera sa molekulima vode ostavlja vrlo malo raspoloživih molekula vode koji bi pogodovali životu mikroorganizama.

Jedna od najvažnijih antibakterijskih supstanci u medu je vodonik peroksid.

Nastaje spajanjem glukoze s vodom i kiseonikom pri čemu se stvara glukonska kiselina i vodonik peroksid. Proces se odvija zahvaljujući enzimu glukozooksidazi koji je pčela ugradila u med.

Vodonik peroksid je poznat kao sredstvo za dezinfekciju rana.

U medu u malim količinama se nalazi Rojalzin - glavni protein matičnog mleča koga pčela u malim količinama dodaje u med a koji ima odlične imunomodulatorne osobine.

U bolnicama na zapadu med se često previja na ranu jer deluje protiv bakterija otpornih na sve medikamente što je tamo čest slučaj.

Stavljen na posekotinu, med značajno smanjuje ožiljak koji se zarastanjem stvara.

Fitoncidi u medu su pokazatelj i njegove lekovitosti pošto je dokazano da isparljive komponente meda imaju protivmikrobne osobine.

Enzimi su složeni proteini koji doprinose sprovođenju mnogih biohemijskih procesa u telu i vrše funkciju specifičnog katalizatora u procesu metabolizma.

Bez enzima nema varenja hrane a mi ih uglavnom nedovoljno unosimo u organizam jer se razgradjuju prilikom kuvanja.

Med je odličan izvor enzima i u njemu je do sada pronadjeno 15 vrsta.

Enzimi biljnog porekla ulaze u med sa nektarom i polenom, drugi enzimi su proizvod pljuvačnih žlezda pčela.

U sastavu meda nadjeni su sledeći enzimi:

• invertaza
• katalaza
• dijastaza
• fosfataza
• dehidrataza
• oksidaza
• perooksidaza
• reduktaza
• maltaza
• indulaza
• lipaza i dr

Invertaza razlaže saharozu na monosaharide - glukozu i fruktozu.

Mala količina enzima dolazi sa nektarom, ali uglavnom potiče od pljuvačnih žlezda pčele tokom prerade nektara.

Dijastaza (amilaza) vrši razgradnju skroba do disaharida maltoze, biljnog je i životinjskog porekla. Količina dijastaze u medu je važan pokazatelj kvaliteta meda i procenjuje se dijastaznim brojem.

Glukoza oksidaza katalizuje reakciju oksidacije glukoze uz učešće atmosferskog kiseonika sa formiranjem vodonik peroksida i glukonolaktona.

Katalaza razgradjuje vodonik peroksid uz oslobađanje vode i aktivnog kiseonika, koji ima antibakterijski učinak i nalazi se u velikim količinama u šumskom medu.

Naučno dokazana lekovita svojstva meda:

• Poboljšanje opšte odbrambene sposobnosti organizma
• Poboljšanje cirkulacije krvi
• Jačanje snage srca i regulisanje srčanog ritma
• Poboljšanje varenja hrane
• Ubrzavanje obnavljanja krvnih elemenata
• Poboljšanje izlučivanja otpadnih i toksičnih materija ( detoksikacija organizma )
• Tonizirajuće dejstvo na nervni i srčani mišić
• Antistresno dejstvo ( sadrži dosta antioksidanasa )
• Deluje protiv gojaznosti, smanjuje telesnu masu i masno tkivo

Iskustva narodne medicine nam govore da med leči:

• Sve unutrašnje organe
• Povećava snagu
• Sagoreva masnoće
• Očvršćava volju
• Daje lakoću telu
• Čuva mladost
• Produžava život
Poboljšava rast i razvoj dece

Glukoza sadržana u medu vrlo brzo nadoknađuje energetski deficit u organizmu koji nastaje usled intenzivnog fizičkog napora.

U roku od 2 minuta nakon konzumiranja meda, nalazi se u krvi.

Naprotiv, fruktoza se akumulira u jetri u obliku glikogena, koji se u telu po potrebi pretvara u glukozu.

Glukoza i fruktoza daju dodatnu energiju srčanom mišiću a Acetilholin neurotransmiter koji se prirodno nalazi u medu olakšava rad srca.

Kako se količina krvi koju pumpa srce povećava, puls postaje ređi.

Zbog sadržaja gvožđa, magnezijuma, bakra, kobalta i vitamina B u medu (naročito u tamnijim vrstama meda), poboljšava se formiranje crvenih krvnih zrnaca – eritrocita.

Sastav meda:

• glukoza i fruktoza 75-80%
• saharoza
• voda ( do 20% )
• organske kiseline 0,17-1,17%
• enzimi
• belančevine do 0,5%
• polifenoli
• vitamini iz B kompleksa ( B1, B2, В3, B5, B6, В9, BI2, С, D ).
• minerali gvožđe, natrijum, hlor, kalcijum, aluminijum, bakar, kalijum, fosfor, magnezijum i dr.
• ostale materije ( preko 300 ).

Med sadrži sledeće organske kiseline: Mravlja, oksalna, limunska, jabučna, piroglutaminska, mlečna, benzojeva, maleinska, valerijanska, pirogrožđana, glukonska, ćilibarna i mnoge druge

Od polifenola ( Antioksidativnih materija ) med sadrži galangin, luteolin, apigenin, kvercetin, hrizin, kemferol, kao i fenolne kiseline.

Med sadrži preko 300 komponenti a njihov broj nije konačan jer istraživanja i dalje traju.

Teglu meda treba držati uvek zatvorenom zbog osobine meda da prima i otpušta vlagu iz sebe usled promenjive vlažnosti vazduha.

Pri vlažnosti vazduha ispod 55 stepeni med otpušta vlagu iz sebe a preko te granice je prima.

Na gustinu meda dosta utiče njegov hemijski sastav koji je podložan značajnim kolebanjima.

Njegova gustina dosta zavisi od geografskih i klimatskih uslova, vrste biljaka od kojih se nektar sakuplja, doba godine, kao i temperature i uslova čuvanja meda.

Energetska vrednost meda:

Merna količina 100gr

Kalorije: 304 Kalorije

• Masti ukupno 0g
  • Zasićene masti 0g
  • Transmasti 0g
  • Holesterol 0mg
• Natrijum 4mg
• Ugljeni hidrati 82.40g
  • Vlakna 0.2g
  • Šećeri 82.12g
  • Proteini 0.30g

Energetska vrednost 100 gr meda je oko 1.500 J.

Jedan kilogram meda ima hranljivu vrednost kao:

• 50 jaja
• 3 kg ribe
• 1 kg šunke
• 2,5 kg teletine
• 6 kg pomorandži
• 10—12 kg povrća

Med sadrži skoro sve hemijske elemente neophodne za pravilno funkcionisanje ljudskog tela, koje ga asimiluje 100% .

Za poređenje meso se apsorbuje 95%, jaja - 95, mleko - 91, pšenični hleb - 96, raženi hleb - 85, krompir - 89%.

1 kg meda sadrži 3150 kalorija.

Kristalizacija je prirodan fizičko-hemijski proces prelaska tečnog meda u kristalisano stanje.

Prirodan med je po svom sastavu prezasićeni rastvor glukoze i spontano ulazi u stanje ravnoteže kristalizacijom viška glukoze.

Takav med zadržava sve hranljive i lekovite osobine, ne menjajući svoj sastav.

Svaki med kristališe, do kristalizacije ranije dolazi kod meda u kome glukoza dominira nad fruktozom što je slučaj sa livadskim i cvetnim medom dok kod bagremovog meda je slučaj obrnut i on veoma sporo kristališe.

Neke vrste meda kristališu veoma sporo, dok druge vrste (livada, uljana repica, medljika) kristališu u prvim danima nakon centrifugiranja ili čak u voštanim ćelijama saća.

Kristalisani med se može vratiti u tečno stanje, bez gubitaka zagrevanjem maksimalno do 40°C.

Treba razvijati kulturu konzumiranja kristalisanog meda, jer se on duže zadržava u usnoj duplji i tako se na najbolji način iskorišćavaju njegovi sastojci od kojih se mnogi resorbuju još u ustima, ne dolazeći u kontakt sa želudačnom kiselinom.

Normalne dnevne količine meda su:
za odrasle: 60-100g, podeljene u 3-4 doze u toku dana;
za decu: do 30g, 3-4 puta u toku dana.

Med treba raspodeliti u 3 dela pola sata pre obroka i treba ga što duže otapati u ustima

Drugi način je da se med rastopi u mlakoj vodi, čaju, mleku ili limunadi.

U rastvorima meda neprekidno se stvara vodonik-peroksid koji oslobađa aktivni kiseonik koji ima baktericidno dejstvo na mnoge mikroorganizme.

Med ne treba stavljati u vreo čaj ili mleko jer zagrevanje meda iznad 45 stepeni uništava enzime u njemu što ima posledicu znatan gubitak njegovih lekovitih osobina.

Potrebno je da se posebno istakne da je najgori način uzimanja meda, kao i preparata sa medom, kada se med proguta i zatim popije hladna voda.

Zanimljivosti o pčeli:

Jedna pčela je teška približno 1/10 grama, dakle kilogram sadrži 10.000 pčela.

Sa jedne posete pčela može doneti 1/2 od sopstvene težine tela nektara ili 1/20-ti deo grama (0,05 gr.).

Pčela poseti 125 glavica crvene deteline da bi sakupila 1 gram nektara, svaka glavica sadrži prosečno 60 cvetova, što predstavlja 7.500 cvetova deteline za 1 gr nektara.

U toku celog života jedna pčela proizvede samo 1/12 kašičice meda.

Verovali ili ne, pčela mora da obiđe od 3 do pet miliona cvetova za samo jedan kilogram meda. Pri tom prevali put koji je sedam puta veći od obima zemljine kugle.

Limun se od davnina koristi u lečenju prehlada i upaljenog grla. Može služiti i za detoksikaciju organizma.

Sadrži dosta vitamina C, deluje protiv virusa i bakterija, jača imuni sistem i razredjuje sluz.

Med je prirodni lek za prehladu zbog svojih antibakterijskih svojstava. On jača imuni sistem i ubrzava vreme koje je telu potrebno da se oporavi od bolesti.

Med u kombinaciji sa limunom može vam pomoći kao preventiva protiv gripa, a uz ovaj napitak možete i smršati uz naravno umerenu fizičku aktivnost

Za pravljenje ovog napitka potrebno vam je:

• sok od pola limuna
• jedna kašičica meda
• topla voda

Napitak se pije ujutru a da bi efekti bili vidljivi, med i limun se moraju koristiti neko vreme.

Med i cimet od davnina se koriste u lečenju ljudi. I med i cimet ponaosob imaju mnoštvo lekovitih osobina.

Pored toga što se koristi kao zaslađivač med je i prirodni antibiotik, obnavlja iscrpljeni organizam, daje mu vedrinu i snagu.

Cimet je izmlevena unutrašnja kora drveta cimetovca ili po latinskom cinnamomun. Raste u Aziji a posebno je cenjen cimet poreklom sa Šri lanke.

U starom Rimu cimet je bio je nekoliko puta skuplji od srebra. Kineska i Aurvedska medicina cimet koriste kao lek za mnoge bolesti, u borbi protiv prehlada, kašlja, problema sa varenjem i dr.

Med i cimet zajedno služe za očuvanje zdravlja, daju vitalnost, mladost i plodnost, regenerišu organizam i povećava mu otpornost. Neke studije ukazuju da med i cimet u kombinaciji utiču na produžavanje ljudskog veka.

Med i cimet upotrebljavaju se za:

• Jačanje imuniteta
• Bolje varenje hrane
• Dugovečnost
• Kod upale zglobova (artritis)
• Protiv zubobolje
• Protiv holesterola
• Protiv prehlada
• Kod infekcija bešike
• Protiv umora
• Protiv bubuljica i infekcija kože
• Za mršavljenje