Ako je nekada važilo da se livade nalaze tamo gde je zemlja nepovoljna za obradu, usled zamiranja poljoprivredne proizvodnje po selima sve više njiva postaje zapušteno i dolazi do pretvaranja njiva u livade i šume.

Razlog za to je skupa poljoprivredna proizvodnja kao i sve manje ljudi koji živi u selima.

U selima se sve manje vide čobani kako teraju stoku na ispašu, kvalitet zemljišta opada te dolazi do zakišeljavanje tla.

Kiselo zemljište je manje pogodno za rast livadskog bilja pa su i prinosi meda manji nego što je to bio slučaj ranijih godina.

Livadski med potiče od raznih cvetnih vrsta koje su deo naših blago zatalasanih šumadijskih brda.

Ukus i aroma mu variraju u zavisnosti koja biljna vrsta preovladjuje u medu.

Livadski med je žućkaste do tamnocrvene boje, jačih mirisa i ukusa od bagremovog meda a slabijeg od šumskog meda. Kao i sve druge vrste meda i livadski med sadrži vitamine i minerale poreklom iz nektara u koje je pčela dodala svoje izlučevine - u prvom redu fermente i organske kiseline.

Kako se livadski med sastoji od nektara najrazličitijih biljnih vrsta, sa mnoštvo biološki aktivnih materija, ima svoju primenu u narodnoj medicini.

Služi kao pomoćno lekovito sredstvo u lečenju stomačnih, plućnih, bubrežnih oboljenja, bolesti srca i krvnih sudova.

Uzimaju ga i deca u rastu i razvoju ali i odrasli koji žele da povrate svoju fizičku i mentalnu snagu. Treba napomenuti da livadski med ima dosta jači ukus u odnosu na bagremov med, te da možda neće odgovarati maloj deci.

Zahvaljujući obilju različitog polena livadski med ima bogatu mineralnu bazu koja je prava riznica zdravlja. Svima kojima je potrebna dodatna energija nju mogu naći u našem medu.

Mnogi ga baš zbog toga koriste za lek ali treba imati u vidu da usled prisustva dosta različitog polena treba biti obazriv te ga ne preporučujemo osobama sklonim alergijama.

Kristalizacija je prirodan fizičko-hemijski proces prelaska tečnog meda u kristalisano stanje. Med zadržava sve hranljive i lekovite osobine, ne menjajući svoj sastav.

Svaki med kristališe, do kristalizacije ranije dolazi kod meda u kome glukoza dominira nad fruktozom što je slučaj sa livadskim medom koji kristališe posle par meseci od datuma vrcanja

Kristalisani med se može vratiti u tečno stanje, bez gubitaka zagrevanjem maksimalno do 40°C.

Treba razvijati kulturu konzumiranja kristalisanog meda, jer se on duže zadržava u usnoj duplji i tako se na najbolji način iskorišćavaju njegovi sastojci od kojih se mnogi resorbuju još u ustima, ne dolazeći u kontakt sa želudačnom kiselinom.

Normalne dnevne količine meda su:
za odrasle: 60-100g, podeljene u 3-4 doze u toku dana;
za decu: max do 30g, raspodeljeno u 3-4 dela.

Med i preparati sa medom koriste se tako što se sto duže drže u ustima dok se ne rastope. Ili mogu da se rastope u mlakoj vodi i potom popiju.

Potrebno je da se posebno istakne da je najgori način uzimanja meda, kao i preparata sa medom, kada se med proguta i zatim popije hladna voda.

Pčela sakuplja med sa velikog broja biljnih vrsta, od kojih deo ulazi u sastav livadskog meda.

Već godinama posmatramo biodiverzitet kraja u kojem pčelarimo i beležimo različite biljne vrste.

Medonosno bilje koje cveta u blizini naših pčelinjaka možete pogledati na posebnim stranama klikom na pojedinačni mesec ili na sliku ispod .