Ovo je jos jedna poslastica sa nase trpeze. Pored toga sto je ovo zdrava hrana ona poboljšava i rad organizma.

Suve šljive štite mozak od štetnog uticaja slobodnih radikala, pomažu i kod prevencije kao što su kardiovaskularne bolesti i kancerogena oboljenja.

Zahvaljujući sadržaju vlakana usporavaju apsorpciju šećera što je poželjno u prevenciji dijabetesa.

Sadrži visok nivo fenola, pomaže u prevenciji oštećenja ćelija usled oksidativnog stresa u organizmu.

Šljiva je bogat izvor vitamina K, C, A.

Od minerala u suvoj šljivi su prisutni kalijum, magnezijum, fosfor i bakar i bor.

Šljiva je jedna od najrasprostranjenijih i najomiljenijih vrsta voća u Srbiji.

Gotovo da nema domaćinstva na selu koje u dvorištu nema bar jedno stablo šljive.

Od šljive se sprema rakija i džem a po potrebi se šljiva suši.

Džem od šljiva je mnogim generacijama bio i ostao idealna hrana.

Šljiva ima skromne zahteve prema zemljištu i položaju i male zahteve u pogledu nege i gajenja.

Otud šljiva se najčešće gaji u brdsko planinskim krajevim Srbije.

U Srbiji je šljiva zastupljena u voćarstvu sa oko 61 %.

Najrasprostranjenije su Čačanske sorte ali su prisutne i druge sorte šljiva.

Po medjama i starim šljivacima se još uvek može naći autohtone sorte šljiva - šljiva požegača ( madžarka ) zatim tu su šljive Crvenjače i Džanarike dok se od stranih sorti šljiva najviše gaji Stenlej.

Šljiva je od davnina prisutna na našem području. Gajena je još za vreme rimskih imperatora Probusa i Dioklecijana u kotlinama reka Morave i Save.

U nešto većoj meri počela je da se gaji u 7 veku zahvaljujući Klimentu Ohridskom i njegovim učenicima koji su propagirali gajenje svih vrsta voća pa tako i šljive.

U toku ropstva pod Turcima šljiva je medju pravoslavnim svetom bila gajenja najviše zbog rakije jer je Kuran muslimanima zabranjivao alkohol.

Med proizvode medonosne pčele. One sakupljaju nektar sa cvetova ili druge slatke sokove sa živih delova biljaka, prerađuju ga i obogaćuju čudesnim materijama iz svog organizma, skladište u voštanim ćelijama saća u kome med sazreva.

Za razliku od belog šećera (puka energija) i drugih zaslađivača, med je riznica supstanci neophodnih za zdravo funkcionisanje organizma.

Upotrebljava se u svim svetskim kulturama kao zasladjivač u kulinarstvu.

Dvostruko je sladji med od šećera a opet ne izaziva štetne posledice jer ima manji glikemijski indeks.

U narodnoj medicini koriste se još i za:

• kod opstipacije
• u prevenciji dijabetesa i gojaznosti
• u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja
• jačaju mišiće i kosti
• bolji izgled kože
• smanjuju holesterol
• smanjuju rizik od osteoporoze
• kao jak antioksidans ( 5770 orac jedinica na 100 grama suve šljive )

U kombinaciji sa medom predstavlja odličnu hranu i veoma ukusnu poslasticu.