Prolećna zora

Na istoku plavom rujna zora rudi,
Dižite se deco, dižite se ljudi!

Ustale su pčele, podiglo se cveće,
Sa dalekih gora povetarac leće;

U mirisu cveća, u bisernoj rosi
On nam svako zdravlje i veselje nosi.

Po poljima travnim razleže se jeka,
Odjekuje nebo i gora daleka.

I kroz tihe ravni potočić krivuda,
a pesme i svirke razležu se svuda…

Od zdravlja i sreće nadimlju se grudi,
Ustanite, deco, ustanite, ljudi!

Vojislav Ilić

Laste

Mlada trava raste.
Evo, lete laste.

Nose sitne mrve,
mušice i crve.

To večera biće
za njihove ptiće,

Da ne zaspe, jadni,
bez večere gladni.

Gvido Tartalja

Slikovnica

Na livadi našoj,
kad dođu laste,
mirisna i sveža
slikovnica raste.

Slikovnica divna
od zvončića plava,
ognjice, maslačka
i vižljastih trava.

U njenome krilu
prepelica spava,
praporcima rose
noć je ulepšava.

svakoga je jutra
Vetrić prelistava…

Momčilo Tešić

Proleće u zavesama

Topli točak nebo ore
i otvara sve prozore
a zavese, te neveste,
gledaju u bele ceste
pa sve šu-šu, pa sve šu-šu,
otvaraju svoju dušu
i čekaju, lepe, mirne,
da ih topli vetrić dirne.

Dobrica Erić

Najveća zagonetka

U martu, jedne srede, ili petka,
sve, najedared, počne iz početka:

Međ suncem i rekom zaplete se spletka,
a za planinu mine zima jetka.

Vrabac, po krovu, bezbrižno se šetka:
proleće počinje opet iz početka.

Počinje ni od čega: od bubica, cvetka.
Jutro se iskri ko zlatna krletka.

Proleće nematetke, nema tetka,
strine, ni ujne, nit ijednog pretka,

ono je od višeg reda i poretka:
iz ničeg niče trava, gusta četka.

Iz ničeg, iz ničeg?…Teška zagonetka: zametak zametka, početak početka.

Milovan Danojlić

Trešnja u cvetu

Sva uzavrela i sva bela;
u njoj zuzori hiljadu pčela.

Zuzore, zuzore složno, živo;
čitaju neko drevno štivo.

U miomirisu cvetnoga grmlja
hiljadu pčela istu reč mrmlja.

Milovan Danojlić

Bela grana

Potrčite, poletite
sa svih strana!
Na trešnji se rascvetala
bela grana,
oživela bela rada,
žuti neven,
u cveće je svako sada
preodeven.

Latičice ružičaste,
modro plave,
žut maslačak doskakuta
preko trave.

– Proleće je! Kitite se
cvećem belim, –
kaže Sunce, – ja darove
sada delim…
Plavom bojom nacrtajte
nebo ovo,
i na njemu žuto krilo
leptirovo,
i zeleno… zeleni se
lišće s granja,
i u njemu puno dece
i trešanja,
pre da rode kada budu
nacrtane
ove trešnje, ovo cveće,
ove grane! …

Leptirče mi uhvatite
plavokrilo,
od leta se na livadi
umorilo…
A kada se bude našlo
na tvom dlanu,
ti ga pusti da odleti
na poljanu!
I dotrči, svi dođite
sa svih strana
da vidite: procvetala
bela grana!

Mira Alečković

Bela rada

Jutros rano kiša pala,
beloj radi lice prala.

Posle kiše Sunce sjalo,
belu radu ogrejalo.

A biljka se radovala,
suncu lice okretala.

Bela rada srećna bila,
sa suncem se poljubila.

Stevo Pupovac

Proleće

Blagi vetrić piri
sa zelenog brega
nestalo je zime
nema više snega.

Svuda cveta cveće
i zelena trava,
za dečicu malu
to je radost prava.

Šareni leptiri
doleću na cveće,
veseli se svako
stiglo nam proleće.

Ljubičica

Ljubičice, lepotice,
digni glavu iz travice!
Lepa ti je boja plava
i krunica mirisava.
Podigni se, ne stidi se!

Stanko Rakita

Tri prolećna cveta

Dobro jutro! Dobar dan!
Prolećni sam cvetić ran.
Proleće je došlo tek,
a s njim i ja – kukurek.

Dobro jutro! Dobar dan!
Prolećni sam cvetić ran.
Poznaje me svaka baba :
ja sam bela visibaba

Dobro jutro! Dobar dan!
Prolećni sam cvetić ran.
Svako dete mene zna:
ljubičica – to sam ja.

Milan Mišić

Pozdrav proleću

Kroz oblake toplo sunce
pomolilo glavu,
probudilo vredne mrave
pozdravilo travu.

Iz košnice pored šume
doletele pčele,
sleću na jagorčevinu
visibabe bele.

Jedna mala bubamara
sletela na cvet
na mirisnu lisčicu
sa latica pet.

Sanja Radojković

Dobrodošao

Krenule na rad,
vredne pčele,
s’ prvim aprilom
rano se srele.

Pčele od sreće
stale da zuje:
„Gost nam je došao
evo ga, tu je!“

S’ mnogo buketa
i cvetnih grana
ostaće kod nas
trideset dana.

Nepoznat autor

Dopunjalka

Pogledaj, majko
u rosnoj travi
jedan mali cvet
kako se plavi.

Reci mi majko
koji je to cvet
što je tako rano
ugledao svet.
(Ljubičica)

Nežna i bela
iz snega viri,
beli zvončić
u zemlju gleda,
nestaće brzo i
snega i leda
(Visibaba)

Nepoznat autor