Jesenja pesma

Sve je pošlo naopačke,
Za vrapce i mačke,
Kad je jesen okačila
Svoje žute značke,
Kad je vetar zapevao
Novembarske tačke…

Pažnja! Pažnja!
Velika jesenja kupoprodaja!

Prodajemo suncobrane
- kupujemo kišobrane!
Prodajemo staro lišće
- kupujemo pahuljice.
Prodajemo trotinete
- kupujemo sanke!
Kupujemo šubare
- prodajemo mašne!

Prodaćemo sanke
- kupićemo rukavice.
Prodaćemo sejalice,
- kupićemo grejalice.
Prodaćemo sladoled
- popićemo čaj!
Jer!

Sve je pošlo strmoglavce!
Za ptice i cveće,
Kad je sunce odustalo
Na krov da nam sleće.
Kao da je žuto ljuto,
Kao da nas neće!

Dušan Radović

Rana darodavka

Preko brda i poljana
konja jaše jesen rana.

Sve galopom juri k nama
sa nabreklim bisagama.

Stiže nam u smiraj leta
da izmeni sliku sveta.

Pozlaćuje bujne šume,
plavetnilom šljive preli,
sasu krompir u podrume,
zrelo grožđe deci deli

Momčilo Tešić

Jesen je došla

Toplo leto već je prošlo,
Lišće žuti pokraj puta
Čujte kako vetar peva:
Došla nam je jesen žuta!

Ptičice će sada reći:
,,zbogom deco vama svima''
I na dalek put odletet
Preko gora i planina.

Hvala

Evo, draga dečice,
voća svakojaka,
grožđa bela, grožđa crna,
jabuka, krušaka!
Ove lepe darove
jesen nam je dala,
draga naša jeseni,
veliko ti hvala!

Čika jova Zmaj

Došlo vreme da beremo voće

Sve bliže su magle i hladnoće
došlo vreme da beremo voće.

Pozobasmo trešnje i dudinje
smazali smo one žute dinje.

Prođoše i lubenice sočne
sad će berba breska da počne!

Dok ne pljusnu kišetine plahe
slistićemo kruške i orahe.

Karamanke cvrkuću na grani
lepe kao prvi školski dani.

Još se nismo s jabukama sreli
a već zovu vinogradi zreli.

Sve se bojim izgubiću glavu
kad poljubim tamnjaniku plavu!

Uneo bih u svaku čitanku
smederevku i kameničanku.

Pogledajte one grane tanke
na kojima vise jonatanke.

Deca rastu, odrasli ne stare
kada jedu sočne kolačare.

Svitac tuli žižak na mušmuli
dunja žuti, pevaju regruti:

Mala moja okani se šminke
pa navali na zrele budimke!

Voćnjaci su najlepša nebesa
sa zvezdama zlatnog delišesa!

Dobrica Erić

Jesen

Ide, ide jesen.
Jadne lipe mlade,
šta li će da rade?

Šta li će da rade
srebrnasto sive
kraj potoka ive!

Šta li će da rade
visoke topole
kad ostanu gole!

Čim će da se brane
hrastovi u gori
kad jesen zahori?

Kad jesen zahori
čim će da se brane
stare bukve grane!

Čim će da se brane
od jeseni stroge
šumice uboge!

Desanka Maksimović

Kad su laste odlazile

Kad su laste odlazile,
potočiću dah je stao,
jorgovan je suzom žutom
za lastama zaplakao.

Nad šumom se magle vile,
na putu je vetar meo,
zec od tuge celog dana
nije ništa, ništa jeo.

Gavranu se od žalosti
(il od zime) treslo krilo …
Kad su laste odlazile,
sve je, sve je tužno bilo.

Ratko Zvrko

Jesen

I ove jeseni slika je ista:
Šuma umire i ne blista.

Umire lišće, umire trava
i drveće ide da spava.

Umiru topli dani i noći,
ni žbunju nema pomoći.

I rekao bi sada svako:
Umire sve, to je tako.

Ali u jesen rađa se kiša,
vetar što duva pa se stiša,
oblak ljuti što sunce gasi
i munja sjajna što kišu krasi.

Rađaju se životinje mnoge,
neke dobre a neke stroge.

Život se ipak u jesen budi,
zapamtite ovo dobri ljudi.

Ozbiljna Jesen

Kantice sprema
i boje žute,
pumpa oblake
tmurne i ljute.

Prosipa kišu
ko iz rukava,
ne može vrabac
mirno da spava.

Ni vrana nije
u boljem stanju,
traži sklonište
u gustom granju.

Gladni, ćućore
zečići mali:
Ova se jesen
baš ne šali.