Mi smo malo poljoprivredno gazdinstvo iz Mladenovca.

Naša misija je da sa pčelama učestvujemo u proizvodnji ukusnih, kvalitetnih proizvoda, stalno se usavršavajući u poslu uz poštovanje tradicije i prakse.

Proizvodimo sve pčelinje proizvode - med, polen, propolis, perga, matični mleč, vosak, mešavine za imunitet, poslastice sa medom i dr.

Proizvodi koje prodajemo su isključivo sa našeg pčelinjaka i kao takvi najboljeg kvaliteta.

Pčelinje proizvode šaljemo preko kurirskih službi na teritoriji Srbije.

Njih takodje možete kupiti direktno kod nas u Mladenovcu uz prethodan dogovor.

Imamo preko 30 proizvoda u ponudi, a naroćito vam preporučujemo bagremov i livadski med.

Bagremov med je blagog ukusa i prijatnih, neutralnih aroma. Bogat je vitaminom C i svojim sastavom deluje na opuštanje organizma.

Za razliku od livadskog meda sadrži manju količinu polena, te je pogodniji za korišćenje kod osoba alergičnih na odredjene vrste polena.

Bagremov med svojim energetskim sastavom podiže opštu snagu organizma, budi vedro raspoloženje i brzo oporavlja telo posle fizičkih i umnih napora.

Livadski med potiče od raznih cvetnih vrsta koje su deo naših blago zatalasanih šumadijskih brda.

Ukus i aroma mu variraju u zavisnosti koja biljna vrsta preovladjuje u medu.

Livadski med je žućkaste do tamnocrvene boje , jačih mirisa i ukusa od bagremovog meda a slabijeg od šumskog meda.

Uzimaju ga i deca u rastu i razvoju ali i odrasli koji žele da povrate svoju fizičku i mentalnu snagu.

Treba napomenuti da livadski med ima dosta jači ukus u odnosu na bagremov med, te da možda neće odgovarati maloj deci.

Razlike izmedju livadskog i bagremovog meda su u boji i ukusu.

Bagremov med je svetliji od livadskog i ima blaže arome, neutralnijeg je ukusa.

Deca uglavnom više vole bagremov nego livadski med.

Livadski med ima više raznovrsnog polena u sebi, tamnije je boje i jačeg je ukusa.

Sirov ili divlji (raw) med je u suštini svaki med od pčela koji nije prošao dodatnu obradu.

Termin je uveden kako bi se na jasan način napravila razlika izmedju meda koji možete naći kod pčelara i meda koji otkupljivači prodaju u trgovinama.

Otkupljivači meda u svojim procedurama moraju da sirov med procesiraju kako bi mogli da ga prodaju velikim trgovinskim lancima koji posluju kod nas i u inostranstvu.

Med kod pčelara je samo izvrcan i spakovan u ambalažu za čuvanje i sadrži sve korisne sastojke koje ga čine kvalitetnim.

Zato preporuka je da kupujete med kod pčelara kome verujete i u kog imate poverenje.

Med u saću prestavlja kombinaciju meda i voska u svetlom devičanskom saću tj u saću u kojem nije bilo izvodjenja legla.

Kombinacija meda i voska prestavlja sinergiju lekovitih i hranjivih osobina meda i čudesnih osobina pčelinjeg voska koji prestavlja proizvod sa hiljadu namena.

U odnosu na sam med kilogram meda u saću je skuplji jer se saće koje je mlado i novo seče i prodaje zajedno sa medom.

Što se tiče ukusa i hranljivosti, med je proizvod vrhunskog kvaliteta.

Utvrđeno je da je med koncentrisana, raznovrsna, visokokalorična hrana koja je po svom sastavu srodna krvnoj plazmi.

Osnovne hranljive materije koje med sadrži su ugljeni hidrati, belančevine, mineralne soli, vitamini, enzimi i dr.

Med predstavlja mešavinu pre svega dveju vrsta prostih šećera: fruktoze i glukoze koje organizam prima vrlo lako.

Glukoza odmah ulazi u organizam kroz zidove želuca i creva.

U tkivu ona se sjedinjuje sa kiseonikom i oksidiše u vodu i ugljendioksid. Pri tom sagorevanju oslobađa se velika količina energije.

Fruktoza isto tako prolazi bez promene kroz želudac i creva, i u jetri se pretvara u glikogen, a kasnije, po potrebi, i u glukozu.

Belančevine koje med sadrži igraju ulogu gradivnog materijala u organizmu i učestvuju u stvaranju hormona i enzima.

Mineralne soli koje med sadrži imaju takođe hranljivu vrednost.

Poznato je da se minerali nalaze u organizmu u neznatnim koncentracijama, međutim oni imaju vanredno značajnu biološku ulogu, jer, zahvaljujući spajanju sa nizom fermenata, vitamina i hormona, utiču na tonus nervnog sistema, na disanje tkiva, na procese stvaranja krvi i dr.

Enzimi koji se nalaze u medu učestvuju u procesu varenja u organizmu, stimulišu lučenje sekrecija u želucu i crevima, olakšavaju asimilaciju hranljivih materija.

Bez enzima organizam ne bi mogao postojati, on bi uginuo u izobilju hranljivih produkata, jer bez fermenata organizam nije u stanju da koristi hranu.

Po sadržaju enzima, med zauzima jedno od prvih mesta medju hranom.

Organske kiseline potpomažu procese asimilacije hranljivih materija, pojačavajući apetit, sekreciju u želucu itd.

Veliki značaj hranljivosti meda sastoji se i u tome što zajedno s medom organizam prima i niz vitamina koji ne samo da potpomažu asimilaciju sastojaka meda već imaju i samostalno blagotvorno dejstvo.

Zahvaljujući svom hemijskom i biološkom sastavu, med je ne samo odličan hranljivi i značajan farmakološki pčelinji proizvod.

Ceo ovaj arsenal raznovrsnih i moćnih lekovito-profilaktičkih sredstava nalazi raznovrsnu primenu u terapiji medom.

Farmakodinamičnom efektu meda doprinose dobro proučeni sastavni elementi, bioelementi i biokatalizatori (kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum, mangan, cink, fosfor, gvožđe, hlor, vitamini, encimi, organske kiseline, taninske i isparljive materije, fruktoza, glikoza, fitoncidi i dr.).

Vitamini u sastavu meda imaju veću aktivnost u poređenju sa sintetičkim vitaminskim preparatima.

To se može objasniti činjenicom da dejstvo vitamina na organizam zavisi ne samo od količine i njihovih farmakodinamičnih osobina već i od toga u kakvom su oni kompleksu sa drugim vitaminima, kao i sa mineralima, koji imaju ulogu katalizatora i pojačavaju dejstvo vitamina.

Jača aktivnost vitamina meda na organizam je rezultat činjenice što se oni uzimaju zajedno sa medom, a time organizam prima i niz enzima.

Kada se vitamini uzimaju zajedno sa medom ne postoji opasnost od suvišnog doziranja.

Ugljeni hidrati, koji učestvuju sa oko 80% u sastavu meda, imaju isto tako lekovita svojstva.

Dokazano je da davanje ugljenih hidrata zajedno sa hranom može uticati na imunobiološka svojstva organizma.

Šećer koji se unosi u organizam zajedno s medom deluje ne samo kao energetski elemenat već ima i drugo lekovito dejstvo.

On je univerzalno antitoksičko sredstvo, potpomaže izlučivanje toksina iz organizma.

Glukoza i fruktoza u sastavu meda potpomažu regulisanje nervnog sistema, povećavaju sniženi krvni pritisak, proširuju krvne sudove, poboljšavaju ishranu srčanog mišića, pojačavaju lučenje mokraće, poboljšavaju razmenu materija, ubrzavaju rad srca, imaju hemostatičko dejstvo.

Pčelinji med smanjuje kiselost želudačnog soka, povećava stvaranje mucina; upravo zbog toga med se preporučuje kod čira na dvanaestopalačnom crevu i kod hipersekrecije (povećane kiselosti).

Veliki značaj imaju proteini (belančevine) koje med sadrži.

Pošto su sastavni deo žive ćelije, njihov je značaj posebno veliki za decu, naročito kad ne mogu da primaju belančevine preko mleka.

U takvom slučaju med je jedini izvor koji dostavlja proteine dečjem organizmu.

Naučnici smatraju da se ostaci šećera u ustima raspadaju pod uticajem bakterija i stvaraju kiseline, naročito mlečnu kiselinu, koja izaziva znatnu dekalcifikaciju zuba.

Nasuprot tome, med ima antimikrobno dejstvo i potpomaže dezinfekciju usta kada se uzima češće.

Svi se mi sećamo jutarnjih obroka koja su pored hleba sadržala još i med i mleko.

Med je odlična hrana u ishrani mališana čiji je organizam još nedovoljno razvijen, a koja energiju obilno koriste kroz svakodnevnu igru.

Zahvaljujući ishrani medom, deca brže i pravilnije rastu i brže se oporavljaju kad se razbole.

Med sadrži obilje vitamina, minerala, enzima i drugim materija bitnih tokom razvoja.

U svim delovima sveta med je poznat kao odlična hrana u ishrani dece i beba.

U ishranu mališana med se uvodi sa navršenih godinu dana života, nikako pre jer organizam bebe još nije dovoljno spreman za med.

Preporuka je da prvi med u ishrani dece bude bagremov zbog svojih neutralnih aroma.

Pročitaj više o ovoj temi

Još kroz istoriju u starom veku poznato je da pčelinji proizvodi davani pre nastupa sportista poboljšavaju njihovu fizičku kondiciju i izdržljivost, a znatno ubrzavaju i proces oporavka posle napora.

Zahvaljujući svojoj kaloričnosti, čak i u malim količinama proizvodi iz košnice su idealni pomagači organizma sportista.

Za sportiste koji intezivno treniraju, pitanje fizičke kondicije i brze obnove snage je veoma bitno. Stoga nije iznenadjujuće što se med nalazi u svakodnevnoj ishrani sportista.

Prilikom treninga i na takmičenjima sportisti čine maksimalne napore u kratkom vremenskom intervalu i tom prilikom njihov organizam troši ogromnu fizičku energiju.

Takve gubitke potrebno je brzo nadoknaditi a upravo je to osobina meda, jer glukoza brzo dospeva u tkiva pojačavajući rad mišića.

Istraživanja vršena na sportistima kojima je davan med i drugi pčelinji proizvodi pokazala su da im je se povećala fizička kondicija, potrošnja kiseonika i popravilo stanje hemoglobina.

Na kraju eksperimenta evidentirano je smanjenje laktata ( jedinjena mlečne kiseline ) u krvi. Takodje snizila je se urea u krvi , poboljšani su pokazatelji dinamometrije, spirometrije i pneumotahometrije.

Kao rezultat sportisti su ostvarivali bolje rezultate i bili odmorniji a sve to zahvaljujući pčelinjim proizvodima kao prirodnoj visokokvalitetnoj hrani iz košnice.

Zbog svoje energetske vrednosti med je našao primenu i u ishrani astronauta.

Pročitaj više o ovoj temi

Ako ste radoznali šta sve med iz jednog kraja sadrži i koliko truda i odricanja pčelarstvo traži, pripremili smo za vas pčelarski kalendar gde je kroz sliku i tekst u 12 meseci opisan proces rada na pčelinjaku.

Kalendar prati život pčelara kroz godinu od promena prirode iz meseca u mesec do samih pčelarskih poslova koji se moraju obaviti u odredjenom delu godine.

Tek kada sagledate svu slast i muku koje pčelarstvo sa sobom nosi možete shvatiti koliko je pravi med dragocen.

Kalendaru možete pristupiti klikom na sliku odmah ispod.

Većina od nas je naučena da med koristi kao takav ali da li ste nekada probali da med koristite u pripremi drugih jela.

Recimo medom da zasladite palačinke ili da med koristite u kolačima i drugim jelima.

Ako ste željni nečega novoga recepte možete pročitati na našim

Medenim kulinarskim čarolijama

Promenite svoju svakodnevnicu receptima iz starih pčelarskih knjiga.

Pri pripremi medenih poslastica preporučujemo vam Bagremov med jer su mu pčela i sunce dali svoj snagu da nasmeju i najvećeg mrguda

Dnevne količine meda:

za odrasle: 60-100g, podeljeno u 3-4 dela u toku dana;
za decu:1-2 grama na kilogram telesne težine, max do 30g.

Prilikom korišćenja meda nije poželjno odmah popiti vodu već treba pustiti med da se što duže otapa u ustima.

Na taj način dolazi do najboljeg usvajanja korisnih sastojaka.

Svi pčelinji proizvodi osim matičnog mleča mogu se uzimati metalnom kašikom isto kao i plastičnom i drvenom.

Kristalizacija je prirodan fizičko-hemijski proces prelaska tečnog meda u kristalisano stanje. Med zadržava sve hranljive i lekovite osobine, ne menjajući svoj sastav.

Svaki med kristališe, do kristalizacije ranije dolazi kod meda u kome glukoza dominira nad fruktozom što je slučaj sa livadskim i cvetnim medom dok kod bagremovog meda je slučaj obrnut i on veoma sporo kristališe.

Livadski med kristališe za oko 3 meseca dok bagremov ostaje tečan i do dve godine.

Osnovni činilac koji utiče na tok kristalizacije jeste odnos glukoze i fruktoze.

U procesu kristalizacije, fruktoza ostaje u tečnom stanju, elementi koji doprinose kristalizaciji su glukoza i saharoza.

Ukoliko med sadrži više fruktoze, utoliko duže ostaje u tečnom stanju.

Med koji sadrži više glukoze kristališe se brže u velikim, ali ne grubim kristalima.

Kod meda sa većim procentom fruktoze, kristalizacija nastupa vrlo sporo i nepravilno, kristali su sitni.

Velike grube kristale stvara med koji sadrži veće količine saharoze.

Kristalizacija meda govori o njegovom dobrom kvalitetu.

Kristalisani med se može vratiti u tečno stanje, bez gubitaka zagrevanjem maksimalno do 40°C.

Treba razvijati kulturu konzumiranja kristalisanog meda, jer se on duže zadržava u usnoj duplji i tako se na najbolji način iskorišćavaju njegovi sastojci od kojih se mnogi resorbuju još u ustima, ne dolazeći u kontakt sa želudačnom kiselinom.

Za vredne pčelice koje interesuje sa kakvog cveta je pčela donela med spremili smo atlas medonosnog bilja terena na kojem pčelarimo.

U njemu ćete naći podatke o mnogim biljnim vrstama za koje niste znali da postoje.

Na neki način ovo je najbolji način da vas upoznamo sa geografskim odlikama našeg kraja i da se našim pčelama zahvalimo za ukusne zalogaje koje one spremaju za svaku trpezu.