Još od prvog zalegnutog jajeta u toku zime pčelinje društvo se sprema za rojenje i produženje vrste.

Nama pčelarima rojenje može da bude veoma korisno ukoliko želimo uvećanje pčelinjaka ali i nepoželјno ako je pčelarenje orijentisano na dobijanje što većih količina pčelinjih proizvoda.

Ovaj tekst će biti prvenstveno namenjen pčelarima sa manjim pčelarskim stažom.

Biće reči oko toga na koji način najlakše zbrinuti prirodne rojeve ako cilјano uvećavamo pčelinjak ili ako tehnike rada na suzbijanju rojenja ne stignemo pravovremeno da uradimo i imamo masovnu pojavu rojenja na pčelinjaku.

Često se mogu videti objave naših kolega početnika kako praznu košnicu podignu “okače” na drvo ispod mesta gde se roj uhvatio.

Potom čekaju da roj pčela sam uđe u nju.

Što je moguće uraditi naravno ali ako je veći broj rojeva izašao u jednom danu svakako će biti nepotrebno uložiti toliko rada i truda za skidanje rojeva.

Pre dosta godina kada sam počinjao da pčelarim, prve rojeve skidao sam u nukleus, pa potom u kutiju kartonsku iz koje sam kasnije roj premeštao u košnicu.

Tada to nije bilo teško pošto na pčelinjaku nije bilo visоkog drveća već je bilo samo nisko mlado voće.

Kako je pčelinjak rastao, rastao je i broj prirodnih rojeva uhvaćenih tokom sezone ali je i drveće na pčelinjaku i oko njega postajalo sve visočije i visočije.

Javila se potreba da što više olakšam postupak skidanja rojeva i da za to potrošim manje vremena.

Tada sam se dosetio i napravio patent za skidanje rojeva uz pomoć kante popularne jupolke i teleskopa za krečenje. Za ovaj poduhvat potrebna su dva teleskopa.

U prodaji se mogu naći dvodelni teleskopi od četiri metra dužine. Što omogućava skidanje rojeva uhvaćenih do šest metara visine, kada pčelar podigne ruku maksimalno držeći teleskop.

Dodatna upotreba merdevina povećava visinu za skidanje rojeva.

Na teleskopu neposredno ispod vrha pričvršćena je kopča ili karabinjer sa kojim se veoma lako kanta prihvati za teleskop.

Dok je na vrhu teleskopa pričvršćena kuka od armaturne žice deblјine šest milimetara sa kojom se teleskop sa sve kantom zakači na granu gde se nalazi roj i pri tome pčelar ne mora držati teleskop sve vreme u rukama.

Na drugom teleskopu pričvršćena je pčelarska četka sa kojom je moguće stresati pčele uhvaćene na grani ili deblu (slika 1).

Teleskop je potrebno izvući do dužine shodno visini gde se roj nalazi na drvetu. Ram sa saćem stavlјa se u kantu i kanta se prikači za teleskop.

Teleskop sa sve kantom potrebno je podići na visinu ispod samog roja. Brzim trzajem teleskopa na gore veći deo pčela će upasti u kantu.

Pčele će osetiti miris saća i odmah potom počeće da lepezaju krilima i da dozivaju pčele koje su ostale van kante šireći karakterističan feromon rojenja.

Tada se teleskop zakači kukom za granu gde se roj nalazio i ostane da visi dokle god sve pčele ne budu ušle i smirile se u kanti (slika 3).

Ukoliko na grani ima još zaostalih pčela one se rasteraju teleskopom koji ima četku na sebi.

Grana se obavezno poprska vodom iz prskalice kako bi nestao feromon roja sa same grane i pčele se brže smirile u kanti.

Mlaznica na prskalici je podešena na izbacivanje što dužeg mlaza vode.

Kada je roj uhvaćen na deblo i nije moguće brzim trzajem teleskopa stresti pčele u kantu, tada se kanta sa ramom postavi odmah ispod roja i teleskopom sa četkom polako se pčele skidaju sa debla.

Čim osete miris saća na ramu krenuće da prelaze u kantu a sam teleskop se zakači kukom na najbližu granu. Postupak sa prskanjem mesta gde je bio roj ponavlјa se kao u prethodnom slučaju.

Pčele će se smiriti u kanti obično posle deset do petnest minuta i tada treba spustiti roj sa sve kantom na zemlјu.

Sami rojevi znaju da budu dosta veliki i teški pa je postupak spuštanja roja sa izvučenim teleskopom veoma neizvestan.

Pošto postoji veliki krak sile na dužini od četiri metra teleskopa, teško je zadržati teleskop sa sve kantom i rojem a da ne padne na zemlјu prilikom spuštanja.

Tada je potrebno raditi na sledeći način. Prvo se roj u kanti blago naprska vodom iz prskalice kako bi se pčele umirile.

Potom se po vertikali teleskop spusti na zemlјu i osloni donjim delom (slika 4). Potom popuštanjem matice koja steže gornji deo teleskopa, teleskop se polako uvlači po vertikali na visinu od dva metra.

Posle čega je lako nakrenuti teleskop i skinuti kantu sa sve rojem (slika 5).

Kada je roj uhvaćen na nisko drvo tada je za skidanje roja potrebna kanta jupolka, fajtalica, ram sa izgrađenim saćem, pčelarska četka i kuka napravlјena od armaturne žice od šest milimetara.

Postupak je dosta lakši nego kod skidanja roja sa veće visine. Roj se strese sa grane u kantu u kojoj se nalazi ram sa saćem.

Kanta se preko kuke okači na granu gde je roj bio i preostale pčele se stresu četkom sa grane uz fajtanje grane vodom.

Ostaje samo sačekati smirivanje roja na ram sa saćem u kanti (slika 6) i potom prenošenje i smeštanje roja na način koji će biti objašnjen.

Košnica za prihvat roja pripremlјena je ranije i postavlјena na želјeno mesto na pčelinjaku i to na sledeći način.

Jedan ram sa satnom osnovom stavlјen je do zida košnice, iza koga je ostavlјeno prazno mesto za ram sa pčelama koji će se staviti u košnicu.

Potom se dodaju ramovi sa satnim osnovama u tolikom broju kolika je procena da ih roj može zaposednuti.

Skinuti roj je potebno opet naprskati vodom iz prskalice ali ovoga puta potrebno je mlaznicu podesiti na izbacivanje magle.

Pofajtane pčele su se umirile i tada se kanta može odneti do pripremlјene košnice. Ram sa pčelama polako spustiti u košnicu i treba paziti da pčele ne pognjavimo (slika 7).

Pčele dodatno pofajtati vodom kao i pčele koje su ostale u kanti posle čega i njih stresemo iz kante u košnicu sa manjom verovatnoćom da će se razleteti po pčelinjaku u odnosu da sam roj nismo pofajtali.

Košnica se zatvara i time je postupak prihvata roja završen.

Uvek se javlјa pitanje kako postaviti ramove u košnici za prihvat roja, da li koristiti ram sa mladim leglom za skidanje roja, da li dodati ram sa medom u tek skinuti roj?

Najbolјe je smestiti roj na jednoj strani košnice i to na način da se do daske postavlјa ram sa satnom osnovom pa izgrađen ram, sa kojim se skida roj, pa potom ostale satne osnove.

Na ovakav način postiže se kompaktan razvoj roja od jedne strane košnice ka drugoj i mogućnost da sve satne osnove budu adekvatno izgrađene.

Kod razvoja roja iz centra košnice na levu i desnu stranu mogu se javiti delimično izgrađene satne osnove sa obe strane što nam nije cilј.

Kod rojeva koji dolaze sa mladim neoplođenim maticama upotreba rama sa mladim leglom prilikom skidanja roja može, u velikom procentu, dovesti do toga da pčele osete feromon legla i sklupčaju sve neoplođene matice sa kojima je roj uhvaćen.

Na otvorenom leglu pčele će povlačiti nove prinudne matičnjake i roj će stagnirati duže vremena do dobijanja nove mlade matice.

Kada je roj izašao sa starom oplođenom maticom, tada se može koristiti ram sa otvorenim leglom za skidanje roja.

Pčele osećaju feromon oplođene matice i feromon legla tako da neće biti nikakvih problema.

Mi ne možemo znati da li je roj izašao sa starom oplođenom ili mladom neopođenom maticom.

Zato je bolјa i sigurnija varijata upotreba praznog rama sa izgrađenim saćem za skidanje samog roja.

Procenat prihvaćenih rojeva sa mladim neoplođenim maticama na mojim pčelinjacima je preko 85 posto.

Iz toga se može zaključiti da u dobrom delu rojeva prvenaca dodje do smene stare matice sa mladom prilikom samog rojenja.

Dodavanje rama sa medom, kao potrebnu zalihu hrane, prilikom smeštanja roja u košnicu može biti kontraproduktivno.

Pčele su još uvek pod stresom i nisu uspostavile hijerarhiju rada, tako da postoji potencijalna mogućnost pojave grabeži.

Ram sa medom može se dodati u košnicu pred sam mrak istog dana ili se može dodati 200-300ml sirupa kao prihrana isto po mraku ako nemamo ramova sa medom u rezervi.

Na ovaj način pčele će tokom noći osetiti priliv hrane bez mogućnosti pojave grabeži.

Tokom sezone rojenja veoma je česta pojava kišnih, hladnijih dana kada rojevi ne mogu izlaziti iz košnica.

U prvom sunčanom trenutku može doći do masovnog izlaska rojeva.

Tada moramo delovati brzo i efikasno kako bi smo ih skinuli i smestili u košnicu blagovremeno.

Svakako će od koristi biti imati nekoliko pripremljenih teleskopa za skidanje rojeva, kako bi smo uštedeli na vremenu i mogli više rojeva u istom trenutku da skinemo.

A sam postupak omogućava lako prenošenje skinutog roja od mesta gde se uhavatio do mesta gde se nalazi košnica u koju ćemo ga smestiti.