Ako je avgust mesec bio topao i suv, što se često dešava, onda u septembru, praktično, nema pčelinje paše. Ako u drugoj polovini avgusta i početkom septembra padne dovoljno kiše može da bude pomalo paše od nekih medonosnih biljaka.

Po pravilu, u ovom mesecu nema paše od cvetnica.

Već u ovom mesecu pčelinja društva osećaju da se približava period mirovanja, pa se počinju nešto drugačije ponašati.

Postepeno se smanjuje broj pčela radilica, jer stare pčele nestaju u većem broju nego što se mladih izvede.

Sužavaju prostor koji pokrivaju u košnici, počinju obimnije formirati mednu kapu i đrugo.

Radovi koje treba obavljati u ovom mesecu su sledeći:

• obezbediti pčelinjim društvima dovoljne količine hrane za prezimljavanje, pretprolećni razvoj, ukoliko to nije ranije već urađeno
• zaštita od bolesti i šteočina
• sa plodišta skinuti sve nastavke ili polunastavke sa praznim sačem i smestiti ih u skladište
• preduzeti mere za zaštitu pčela i pčelinjeg legla od bolesti i štetočina
• sprečavati pojavu grabeži
• borba protiv voskovog moljca
• kontrolisati i dovesti u red sve košnice, kako bi mogle da budu u redu tokom zimskog perioda
• neki pčelari smatraju da u drugoj polovini septembra treba izvršiti drugi detaljan jesenji pregled pčelinjih društava, u prvom redu radi proveravanja količine i kvaliteta rezervne hrane, radi kontrole ventilacije u košnici i priprema za konačno uzimljavanje pčelinjih društava.