Vremenske nepogode i ekstremi su oni periodi u godini koji posebno muče ljude na selu.

Grad, mraz, oluje i poplave često seljaku odnesu sve plodove u koje je on ulagao vreme i novac.

U pčelarstvu poslednjih godina naročito je evidento hladno vreme u aprilu i maju mesecu, onda kada pčela treba da je najaktivnija.

Loši vremenski uslovi. pokvare medenje bagrema, pa umesto da se vrca med, pčelar tada mora da spašava pčele od gladi i da hvata odbegle rojeve.

Usled globalnog zagrevanja došlo je do ogromnih klimatskih promena.

Vazduh je postao suvlji i nestabilniji, može u sebi da akumulira veću količinu vlage i da time pri promeni vremena stvara veće nepogode nego ranije.

U proletnjim i kišnim letnjim sezonama kiša nedozvoljava pčeli da izleće iz košnice i primetno je da njen imunitet dosta opadne.

Naveli bismo par godina koje su u našem kraju bile naročito loše.