Bagrem je proteklih godina dosta puta svojim malim prinosima ostavio pčelare u velikoj nedoumici.

Na koji način da ostanu rentabilni i kako da sačuvaju svoje zujalice vredne i radne?

Pčelarimo već više od 18 godina i kada bi smo sumirali protekle pčelarske sezone onda bi to ispalo ovako.

2006-ta je bila odlična godina po pitanju prinosa medobranja

2007 je bila dobra godina veoma pogodna za razvoj rojeva.

U jednoj reči odlična pčelarska sezona sa puno bagremovog meda.

Još jedna dobra godina sa odličnom pašom.

Prva godina u kojoj se osetio značajan pad u proizvodnji bagremovog meda.

Ovakva godina je se nekada smatrala kao lošija.

Bagremova paša je do tih godina svake 4-5 te godine bila značajno slabija.

Ovakva godina je jedna od njih, a mali prinosi iz ove godine su kasnije postali redovni u dobrim pčelarskim godinama.

Godina sa medenjem ispod proseka.

Slična godina prethodnoj.

2014-ta godina je bila jako jako loša za svu poljoprivredu.

Jake obilne kiše koje su donele nezapamćene poplave su pčele ostavile gladnim.

Mnogi pčelinjaci su morali biti izmešteni iz nižih predela.

Cele pčelarsku sezonu pratile su jako obilne padavine i ovakav majski obrazac vremena je postao dominantan u godinama koje su sledile.

2015 je bila vrhunska godina i uz 2009. tu godinu jedna od najboljih godina za pcelarenje i prinose meda.

Bagrem nije mrzao, imalo ga je svuda i bilo je izuzetno lepo vreme u cvetanju.

2016.ta godina donosi izuzetno jak rojevi nagon i gotovo da nije bilo košnice na pčelinjaku koja nije bila u rojevom nagonu.

2016-ta godina je bila susta suprotnost prethodnoj i bagremovog meda nije bilo.

2017-tu pamtimo po ekstremno hladnom vremenu nedelju dana pred samo cvetanje.

Sneg je pao i pokosio pupoljke bagrema koji su bili u fazi pasuljanja.

Deo cveta je nekako uspeo da preživi sve ali su prinosi bili mali.

Bagremova paša 2018-te je bila u početku sa puno vetra i malo padavina ali je se stanje kasnije popravilo i pčele su uspele da donesu med.

Ovo je svakako jedna od boljih sezona za pčele.

Jako teška godina u kojoj meda nije bilo.

Godina je bila ispod proseka ali opet dosta bolja nego prethodna sezona.

Bagrem nije medio zbog loših vremenskih uslova hladnog vremena, mraza, vetra i obilne kiše.

Mešavinu sakupljenog meda bagrema i ostalih sporednih medonoša pčele su potrošile u samoj paši.

Ova godina se po slaboj paši poredi sa 2014. 2016. i 2019. godinom

Mraz ove godine nije mnogo naštetio bagremu u našoj okolini i bagremovog meda je bilo.

Na samom kraju medenja onda kada bagrem najbolje radi, desila je se oluja koja je presekla lučenje nektara pa su prinosi meda ostali prosečni.

2023. bagrem je nekako izdržao sneg u aprilu ali je vreme kroz čitavo proleće bili totalo nestabilno tako da meda nije bilo za vrcanje.

Ovo je jako teška godina u kojoj je poseban problem pored nedostatka meda pravio kalamitet varoe.

Ovu godinu smo zapamtili po ekstremnom vremenu. Zbog izuzetno toplog vremena u martu bagrem je poranio mesec dana.

Cveta je bilo kao u najboljim godinama ali čim je bagrem krenuo da se otvara došlo je do jakog zahladjenja koje je trajalo tokom celog cvetanja.

Pčele nisu bile spremne da prate takav razvoj vremena i ono malo nektara što su sakupile vrlo brzo su i potrošile.

Leto je bilo vrelo sa tropskim talasom koji je trajao gotovo 3 meseca pa je cela proizvodnja hrane znatno pretrpela oštećenja ploda.

Na mnogim pčelinjacima varooa uzima danak.

KAKAV JE BIO BAGREM NEKADA

U starim pčelarskim knjigama pamte se nekadašnje loše sezone bagrema ali i u njima je bilo dovoljno meda za samu pčelu da ne bude gladna.

Naročito se pamti sezona kada je košava duvala skoro mesec dana bez prestanka i pčele i poljoprivreda su dosta pretrpeli od nje.

Bilo je loših pčelarskih sezona i ranije ali se nikada nije dešavao ciklus koji imamo sada da jedna godina bude sa nešto malo meda a da sledeće nema ništa.