Naš evropski jež (Erinaceus europaeus) ima zbijeno, zdepasto i kratko telo.

Njuška mu je šiljata a usta jako rascepljena.

Uši su mu široke, a oči malene i crne.

Brkovi imaju samo nekoliko dlaka.

Inače mu je dlaka na licu belo-žuta ili crveno-žuta, a obe strane njuške i gornja usna tamno smeđe.

Ježevi su dugački 25 do 30 cm, a rep im je 2,5 cm, dok su do ramena visoki 12 do 15 cm.

Ženka se od mužjaka razlikuje snažnijim telom i svetlijom, sivkastijom bojom.

Osim toga, čelo joj nije tako duboko obraslo bodljama.

Ježevi su rasprostranjeni ne samo po čitavoj Evropi, osim najhladnijih krajeva, nego i u velikom dijel severne Azije.

Nalazimo ih u Siriji te u zapadnom i jugoistočnom Sibiru.

U evropskim Alpima živi do iznad 2000 metara nadmorske visine, a na Kavkazu se uspinje još hiljadu metara više.

Nalazimo ga u ravnici kao i na planinama.

Najviše ga privlače listopadne šume obrasle gustim grmljem, trulo drveće s šupljinama među korenjem, živice u vrtovima, hrpe suvog lišća, ukratko sva mjesta koja mu pružaju skrovište, pa s priličnom sigurnošću možemo računati s time da ćemo ga onde naći iz godine u godinu.

Jež je smešno biće, dobar i bojažljiv,pa se često kroz život probija s mnogo truda i muke.

Ne mari za društvo, pa je gotovo uvek sam, ili, u najboljem slučaju, u društvu svoje ženke.

Jež uređuje sam za sebe ležaj u najgušćem grmlju, ispod hrpe korova ili u živicama, i oprema ga što udobnije.

To je pravo veliko gnezdo od lišća, slame i sena, u kakvoj šupljini ili pod gustim granjem.

Ako u blizini nema nikakve prikladne jame, jež je uz mnogo muke sam iskopa i uređuje.

Brlog je ukopan otprilike 30 centimetara u zemlji a ima dva izlaza, od kojih jedan redovno izlazi prema jugu, a drugi prema severu.

Međutim jež zna ulaze premeštati kao veverica, pogotovu ako duva jak severni ili južni vetar

Ženkin stan u pravilu je blizu mužjakova, obično u istom vrtu.

Događa se i to da oba ježa stanuju u istom gnezdu, pogotovu u toplo doba godine.

U potragu za hranom jež odlazi noću, ali ponekad i danju.

Odaje ga šuškanje u lišću, a kad ga iznenadimo trči ravno.

Premda hitro trčkara, ipak sporo i prilično teško odmiče.

Pri tome njuška po tlu kao pas tragač i vrlo pomno onjuškuje svaki predmet na koji usput naiđe.

Uznemiri li našeg oklopljenog junaka na tom putu kakav sumnjivi zvuk, on zastaje, osluškuje i njuška, i tada postaje očito da mu je od svih čula najbolje razvijen njuh, pogotovu u poredjenju sa vidom.

Glavni dio ježeve hrane sastoji se od insekata, pa je upravo zbog toga tako koristan.

No, ne zadovoljava se samo tom hranom. Osim mnoštva skakavaca, cvrčaka, buba i balegara, te raznovrsnih kornjaša i njihovih larvi, jež jede manje zmije, puževe golače, šumske i poljske miševe, sitne ptice, a čak i mladunce velikih ptica.

Veoma je značajno da jež jede zmije, napada ih bezobzirno i nije naročito osetljiv na njihov otrov.

Jež se pari od kraja marta do početka juna.

Pet do šest nedelja nakon parenja ženka koti tri do šest, a ponekad i osam slepih mladunaca, i to u posebno za njih priređenom, velikom i dobro zaštićenom gnezdu, ispod guste živice, u hrpi lišća ili mahovine, ili na žitnim poljima.

Mali okoćeni ježići dugački su otprilike 6,5 cm, te imaju u početku male bele bodljice.

Pred jesen su mladi ježevi već toliko odrasli da mogu sami tražiti hranu.

Pre nego što nastupe hladni zimski dani, svi su dobili već trbuščić, pa se prihvaćaju posla oko pripreme zimskog stana, kao što to čine stari ježevi.

Čim počne jaka zima, jež se zavlači duboko u svoj ležaj i u njemu provodi hladno zimsko doba u neprekidnom zimskom snu.