U Srbiji je verovatno najrasprostranjenija ptica grabljivica i zastupljena je na skoro svim stanistima.

Stanarica je koja se gnezdi na obodima šuma, drvoredima, mešovitim listopadnim i četinarskim šumama.

Veličine je 51 do 57cm , sa rasponom krila od 113 do 128cm.

Hrani se miševima, pticama, gmizavcima i insektima

U srbiji veoma česta grabljivica rasprostranjena po čitavoj Evropi.

Praktično je ima na svim staništima sem gornje šumske granice.

Česta je gnezdarica odnosno stanarica.

Obično je 32 do 35 cm dužine sa rasponom krila od 71 do 80cm.

Naseljava manja naseljena mesta , šumarke, drvorede i druga otvorena staništa.

Hrani se poljskim pticama i gmizavcima insektima i miševima.

Ptica selica sa rasponom krila od 145 do 170 cm.

Najcešće se sreće tokom zime dok gneždjenje nije dokazano.

Redak zimski posetilac koiji se hrani ribom.

Veličina ptice je od 28 do 38 cm sa rasponom krila od 55 do 70 cm.

Naseljava čitavu Evropu sem Islanda.

Svuda je stanarica i česta gnezdarica.

Ne migrira, zimi se ponaša kao skitnica.

Znatno je češći južno od Save i Dunava.

Naseljava vodoplavne, četinarske i mešovite šume.

Hrani se pticama pevačicama, gušterima i zmijama.

Kukumavka ili sivi ćuk je ptica grabljivica iz porodice sova, koja se danas ubraja među najugroženije vrste.

Pripadnica je malih sova i gnezdi se u starim zvonicima crkava, na tavanima, ambarima, u šupljinama drveća i rupama u zidu.

Kukumavka i Kukuvija su poznate po nimalo prijatnom, prodornom oglašavanju, po čemu su i dobile ime.

Često se čuje u suton na mestima gde se spajaju naselja sa pašnjacima ili obradivim površinama.

Međutim, kao i ostale vrste i ove su izuzetno korisne ptice

Mala ušara vrsta je ptice koja pripada redu sova (Strigiformes) i porodici pravih sova (Strigidae).

Spada u sove srednje veličine i dužina tela se kreće između 31 i 40 centimetara, a raspon krila od 85 do 100 cm, dok je prosečna jedinka teška manje od 350 grama.

Glava ušare je okrugla i prepoznatljiva po tome što na vrhu ima „uške“ — uzdignuto perje koje podseća na uši, a po tome je ova sova i dobila naziv.

Obojenost perja na prednjim delovima tela predstavlja mešavinu crne, braon, sive, krem i bele boje, dok je zadnji deo tela beličasto-sive i boje kože sa tamnim braon prugama.

Mala ušara je grabljivica koja plen lovi noću, dok preko dana sedi sakrivena u kruni drveća.

Hrani se miševima, pacovima, gušterima, malom lasicom, slepim miševima, sitnim pticama, rovčicama i krticama.

Sive čaplje, kao i uopšte sve vrste čaplji, imaju duge, tanke noge i dug kljun.

Mužjak i ženka su spolja gledano isti.

To su relativno velike ptice čija visina može dostići do 100 cm, a dužina im varira između 84-102 cm.

Raspon krila im je između 155 i 175 cm, a u pojedinim slučajevima doseže čak i do 195 sm.

Težina im se u proseku kreće oko jednog kilograma, ali mužjaci mogu dostići i do dva kilograma.

Siva čaplja ima upečatljiv veoma dug vrat, koji u sedećem položaju često savija.

Većina perja joj je sive boje, ali ima pojedine manje delove bele i crne boje.

Velika bela čaplja je slabo poznata vrsta čaplji.

Ova ptica ima izrazito dugačak vrat, prekrivena je belim perjem i živi u brojnim kolonijama u svim delovima sveta.

Najviše ih ima u tropskim predelima i to u blizini vode, pored bara, močvara i reka čije su obale obrasle zelenilom.

Veličina ptice od 85 do 102 cm sa rasponom krila od 105 do 115cm.

80-tih godina prošlog veka je u Srbiji bila samo jedna kolonija.

Sada se ubraja u češće gnezdarice.

Hrani se sitnim glodarima, ribama, vodozemcima i insektima.

Gak ili noćna čaplja (ili još kvak, kvakavac, radovan), vrsta je ptice iz porodice čaplji.

U Srbiji je strogo zaštićena vrsta.

Prilično se razlikuje od ostalih čaplji.

Noge su joj kraće, a i vrat je kratak i debeo.

Glava joj je crna sa dva odstojeća bela pera u vreme parenja, a crni su joj i leđa, krila i kljun.

Vrat i trup su beli, Veličine je do 60 cm.

Za razliku od drugih čaplji, u lov izlazi u sumrak, pa otuda i naziv.

Međutim, kada se izlegu mladi, roditelji love ribu i danju kako bi prehranili podmladak.

Ovo je ptica selica koja se sa juga vraća u martu i gradi gnezdo na drveću koje i ne mora da bude u blizini vode.

Početkom maja ženka snese 4-5 jaja plavozelene boje.

To su druželjubive ptice koje vole društvo čak i drugih čaplji.

Veliki vranac ili veliki kormoran iz porodice vranaca je krupna ptica, crnog perja, plivačica i gnjurac.

Živi u jatima u priobalnim krajevima, kao i na obali reka i jezera.

U primorju gradi gnezdo na stenovitim, nenastanjenim ostrvima, koristeći kao materijal suve alge, a u unutrašnjosti zemlje na visokom drveću, od grančica i suve trave.

Hrani se ribom koju sam ulovi na taj način što zaroni za njom.

Između dva ronjenja mora da osuši od vode otežalo perje i zato satima stoji na suncu raširenih krila.

Odlično pliva, ali dobro i leti. Bez oklevanja preleti u jednom dahu 50 km. u potrazi za mestom gde ima dosta ribe

Gnjurci su porodica ptica koje rone i potpuno su vezani uz vodu.

Laici ih ponekad smatraju patkama, ali oni zapravo nisu međusobno slični.

Osim razlika u vanjskom izgledu, gnjurci „leže” dublje u vodi, jer njihov kostur ima manji pneumatizujući efekt.

Kosti gnjuraca nisu u jednakoj meri šuplje i ispunjene vazduhom kao kod mnogih drugih ptica.

Snažne noge su smeštene daleko prema zadnjem kraju tela. One služe kao snažan pogon pri plivanju i ronjenju, ali i kao kormilo.

Prsti im nisu, kao kod drugih vodenih ptica, povezani plivaćom kožicom, nego imaju rascepljene resaste kožne pločice.

Tri prsta su okrenuta prema napred, a jedan prema nazad (anisodaktilija). Vrat im je srednje dugačak a glava umereno velika.

Krila su im kratka, uska i šiljasta, a perje čvrsto priljubljeno.

Kljun im je različitog oblika, kod nekih vrsta poput debelog šila ili kod drugih kao oštrica noža, jer je spljošten, ali uvek vrlo tvrd i oštrih rubova.

Divlja patka ili gluvara je vrsta patke koja nastanjuje umerena i suptropska područja Severne Amerike, Evrope, Azije i Australije.

Divlja patka je najpoznatija vrsta patke.

Brojne pripitomljene rase pataka vode poreklo od divlje patke

Mužjak divlje patke na glavi i vratu ima tamnozeleno perje metalnog sjaja sa belim prstenom na dnu.

Grudi su mu smeđe boje, a trbuh i donja strana krila svetlosivi.

Kratko repno perje je belo. Dva srednja repna pera savijena su u kovrdžice.

Kljun je žut i sa strane nazubljen.

Ženka je pokrivena svetlosmeđim i tamnosmeđim perjem koje ima zaštitnu ulogu.

Narandžaste kratke noge među prstima imaju široke plivaće kožice.

Divlja patka vrlo brzo leti i dobro pliva. Može da naraste do 58 centimetara u dužinu.

Nastanjuje gusto obrasle obale jezera, bara i močvara, a zimi je uz obrasle obale ušća reka.

Hrani se biljnom hranom, ali jede i vodene insekte, žabe i ribe.

Liska ili crna liska, baljoška (lat. Fulica atra) je vrsta ptice iz porodice barskih koka (Rallidae).

Perje liske je crne boje, noge su zelenkaste, kljun je bele boje, a na čelu ima pločicu (lisu) bele boje.

Na prstima ima mesnate krpice, koje joj pomažu u plivanju umesto plovnih kožica.

Odrasle jedinke liske dostižu dužinu od 32 do 42 cm i težinu od 585 do 1.100 g.

Mlade liske su svetlije od odraslih jedinki i nemaju pločicu na čelu.

Perje im postaje crno kad napune 3 do 4 meseca života, a belu pločicu na čelu dobiju kad su stari godinu dana.

Teritorijalna je ptica i u vreme sezone parenja oba roditelja agresivno brane svoju teritoriju.

Van sezone parenja stvaraju velika jata, verovatno da bi se zaštitili od grabljivaca.

Nevoljno leti, a kada uzleće hvata zalet trčeći po površini vode.

Iako je loš letač, u vreme seobe, kada uglavnom leti noću, u stanju je da preleti veliku razdaljinu.

Dobar je plivač, a pri plivanju klima glavom napred-nazad.

Bela pliska je veličine od 16 do 19 cm, sa rasponom krila od 25 do 30 cm.

Muške jedinke dostižu težinu od 20 do 24,5 gr a ženske od 17,5 - 22 gr.

Ova vrsta je prepoznatljiva po crno belom perju i pomeranju repa gore-dole.

Dug i uzan rep je crn, a spoljna dva para zadnjih perja su uglavnom bele boje.

Rep je slične dužine kao i krila. Bela pliska je uglavnom vodena ptica, ali se može naći u raznim vrstama staništa.

Odrasle muške jedinke imaju crno-belu glavu. Čelo, obrazi, leva i desna strana glave su bele boje. Brada i vrat su crne

Spada u insektivorne životinje.

Hrani se sitnim beskičmenjacima koje najčešće lovi u plitkoj vodi ili blatu.

Zavisno od mesta staništa se razlikuje i ishrana.

Jedu insekte, sitne puževe, sitne ribe, paukove, crve, sitne račiće i najbitnije, mušice iz reda Diptera.

Ptica selica koja u Srbiju dolazi oko 20 aprila a odlazi oko 1 oktobra.

U Srbiji je sve češća ptica naročito posle 2000 god.

Gnezdi se jednom godišnje i gnezdo gradi u plitkoj vodi ili u blizini vode.

Hrani se beskičmenjacima i vodenim insektima.

Pupavac je dužine 26 do 28 cm sa rasponom krila od 42 do 46 cm.

Prisutan je u Srbiji do 700m visine.

U Vojvodini je najcesci.

Obično se gnezdi po starim dupljama, lesnim odsecima, rupama u gradjevinama i dr.

Gnezdi se jednom godišnje.

Pčelarice su porodica ptica iz reda modrivrana.

Većina vrsta živi u Africi, ali neke se pojavljuju u južnoj Evropi, Australiji i na Novoj Gvineji.

Karakteriše ih šareno perje, vitko telo i obično izdužena centralna repna pera.

Sve imaju kljunove savijene prema dole i šiljasta krila, koja im daju izgled lastavice u letu. Postoji 26 vrsta.

Kao što njihov naziv kaže, pčelarice se uglavnom hrane letećim insektima, posebno pčelama i osama.

Njih uhvate u vazduhu bacivši se s neke grane.

Iako jedu sve leteće insekte, pčele dominiraju u njihovoj prehrani.

Opnokrilci (mravi, pčele i ose) čine 20% do 96% svih pojedenih insekata, a od toga pčele čine otprilike trećinu.

Pre nego što pojede plen, pčelarica mu skine žaoku tako što sedne na granu i udara plen o neku tvrdu površinu.

Tako iz insekta izvuče i većinu otrova. Zanimljivo je da pčelarice love samo insekte koji se u tom trenutku nađu u vazduhu, a ignorišu one koji su sleteli.

Pčelarice su veoma društvene.

Okupljaju se u kolonije i gnezde se u tunelima koje iskopaju na peskovitim i strmim obalama.

Vuga je česta po listopadnim šumama, mozaičnim predelima sa zabranima i drvoredima.

Ipak je retko vidjamo, visoko u krošnjama drveća gde se gnezde i obitavaju.

Teritorijalni, jarkožuti mužijaci obično odaju svoje prisustvo samo melodičnim i prodornim zviždukom, a ponekad i jurnjavom sa drugim mužijacima.

Vuga je selica i zimu provodi u Africi.

Hrani se insektima i bobicama.

Crvendać je mala ptica, veličine vrapca, dužine oko 15 cm.

Odrasle jedinke su s gornje strane (leđa, rep i krila) maslinasto-sive boje, dok su im grlo, grudi i glava žutocrvene boje, odakle im i potiče ime.

Trbuh je svetlije, bele boje.

Mladunci nisu tako upečatljivih boja, već neugledne tamne boje.

Ženka crvendaća snese od tri do devet jaja, najčešće pet jaja nekoliko puta godišnje.

Već nakon par nedelja sedenja na jajima, izlegnu se mladunci koji su sa otprilike petnaest dana starosti sposobni za samostalan život.

Crvendać je ptica skitalica, Zimi se zadržava na područjima s boljom ponudom hrane.

Živahna, simpatična i piskutave pesme.

Zajedno sa vatroglavim kraljićem, najmanja ptica Evrope.

Za razliku od svog srodnika, kraljić nema crnu prugu preko oka i belu obrvu.

Gnezdarica je četinarskih šuma brdsko-planinskih krajeva, koja tokom seobe i zime posećuje i druge krajeve zemlje.

Ovu mali smedju pticu prepoznajemo po uzdignutom repu, poput zastavice, i sitnim gustim prugama po perju.

Sreće se u šumskim, brdsko planinskim krajevima nisko na žbunju i uz samo tlo, a naročito u dolinama potoka

Gnezdi se skrovito u rastinju, panjevima i drugde blizu tla.

Crvenorepka je ptica selica koja u srbiju dolazi krajem marta i početkom aprila a odlazi oko 1 oktobra.

Mala je ptica veličine oko 14 cm sa rasponom krila od 20 do 24cm.

Najviše se gnezdi u vojvodini, nastanjuje šume, voćnjake, predele do 500m kao i vikend naselja.

Hrani se larvama leptira, tvrdokrilcima i komarcima.

Odrasla jedinka duga je od 13-15 cm, s rasponom krila od 23-26 cm.

Masa odrasle ptice iznosi od 13 -19 grama. U ove vrste prisutan je spolni dimorfizam.

Ženke su svjetlije, po cijelom tijelu imaju sivo perje, osim na repu koji je crvenkast.

Mužjaci su tamniji, prepoznatljivi po gotovo crnom tijelu, crvenom repu i bijelim mrljama na krilima, koje su naglašenije u starijih mužjaka.

To je naša česta ptica stanarica koja naseljava velike delove zemlje.

Vrlo je rasprostranjena ptica stanarica tj gnezdarica.

Naseljava mozaične predele voćnjake, drvorede, parkove i dr.

Hrani se uglavnom semenkama osim za vreme reprodukcije kada u njen jelovnik ulaze i larve i beskicmenjaci.

Ne migrira već se u jesen okuplja u manja jata i skita.

Gnezdi se dva puta godisnje.

Brgljez ima izražene crne očne pruge, tanak kljun, kratak rep, odozgo je siv.

Jedina je među evropskim pticama koja niz drvo silazi naglavačke.

Živi u šumama, parkovima, uvek se nalazi na drveću, zimi se često sa senicama udružuju u jata.

Ova ptica je stanarica, velika je od 12 do 15 centimatara.

Nešto je krupniji i vitkiji od drozda pevača od kojeg ga razlikujemo po obliku pega na stomaku, po beličastim ivicama krilnih pera i pesmi.

Naseljava različite tipove šuma i druga staništa sa drvećem na kojima se gnezdi.

Vidja se često na vrhovima stabala ili na tlu u brdskim i planinskim područijima, a van perioda gneždjenja i drugde po Srbiji.

Kreja ili sojka omanja je ptica iz porodice vrana sa krilima prekrivenim plavo-crnim perima i nadrepkom bele boje.

Živi u lišćarskim i mešovitim šumama, parkovima i voćnjacima.

Rasprostranjena je u Evroaziji, stanarica koja se retko okuplja u jata od nekoliko desetina primeraka).

Dužina tela se kreće između 32 i 35 cm.

Laste ili lastavice (lat. Hirundinidae) su porodica ptica koja pripada redu vrapčarki (lat. Passeriformes).

Deo su podreda pravih ptica pevačica (lat. Passeri).

Sve lastavice imaju sličan oblik tela, ali se on razlikuje od onog drugih vrapčarki.

Prilagodile su se lovljenju insekata u letu razvivši vitko telo sa dugim šiljatim krilima, što omogućava lako manevrisanje i izdržljivost, kao i česte periode jedrenja.

Takav oblik tela im omogućava vrlo efikasan let, sa 49-72% manjom potrošnjom energije od vrapčarki iste veličine.

Obično lete brzinom od 30-40 km na sat, ali mogu dostići brzinu i od 50-65 km na sat.

Seoska lasta najrasprostranjenija je vrsta laste u svetu.

Gnezdi se u Evropi, Aziji i Severnoj Americi, a zimuje u Africi, južnoj Aziji, Australiji i Južnoj Americi.

Blisko je vezana sa ljudima, pošto koristi njihove građevine za izgradnju gnezda.

Hvata insekte u letu i hrani se njima, te je zbog toga cenjena kod čoveka.

Bregunica je vrsta ptice pevačice iz porodice lasta.

Leti boravi u mediteranskom delu Evrope, a tokom zime leti u južne delove Afrike, Južnu Ameriku i Indijski potkontinent.

Na gornjem delu tela je sivo-smeđe boje, trbuh i prsa su beli, s izuzetkom smeđeg pojasa, koji odvaja grlo i grudi.

Polovi se ne razlikuju po perju.

Potomci imaju sivkasto grlo s manje izraženom crtom preko prsa.

Velika senica je vrsta ptice pevačice iz porodice senica.

Ova vrsta je česta i brojna širom Evrope i Azije u svim vrstama šuma.

Većina primeraka se ne seli u pravom smislu reči, ali mnoge senice se okupljaju u jata i skitaju po okolini.

Krupnija je od drugih senica (dužina tela 14 cm), i ima široku crnu liniju kao kravatu duž žutih grudi.

Glava i vrat su crni, sa belim obrazima, a gornja strana tela je maslinasto zelena.

Kod mladunaca su crni delovi obojeni smeđe, i po tome se mogu razlikovati poletarci od odraslih.

Plava senica vrsta je ptice pevačice iz porodice senica.

Ova ptica je lako prepoznatljiva po svojim plavim i žutim perjem.

veličina ptice je 11 do 11,5cm sa rasponom krila od 17,5 do 20 cm

Naseljava različita šumska staništa, parkove i voćnjake dok izostaje iz ravničarskih krajeva i šuma preko 1000m nadmorske visine.

Plava senica ne migrira već nakon završenog ciklusa gneždjenja skita.

Hrani se uglavnom hrane insektima i paukovima.

Izvan sezone parenja, hrane se i semenjem i drugom biljnom hranom.

Dugorepa senica je mala ptica sa dužinom tela od 13 do 15 cm, gde od ukupne dužine tela više od polovine otpada na rep (7—9 cm).

Raspon krila može ići i do 18 cm. Na ovoj ptici generalno preovlađuje pepeljasta boja sa više ili manje primesa roze.

Na krilima, glavi i repu ima crne šare. Telo je zaobljeno sa malom glaavom na kojoj se nalazi mali, skoro trouglasti, kljun.

Mužjaci i ženke su slični po izgledu, a mlade jedinke završe svoj proces mitarenja pre prve zime.

Sreće se u listopadnim šumama u brdsko planinskim ali i nizijskim područijima, u starim voćnjacima, kao i većim parkovima i naseljima.

Gnezda smešta u prirodnim dupljama.

Prepoznatljiva je po maloj crnoj bradi crnoj kapi na glavi i belim obrazima.

Zimi se često može videti u manjim jatima na nižim nadmorskim visinama, uz reke a čest je gost na hranilicama.

Ukoliko pronadju obilan izvor hrane imaju običaj da je skupljaju i skladište.

Slavuj je zajednički naziv za dve vrste evropskih ptica pevačica iz porodice muharica (Muscicapidae): mali slavuj (Luscinia megarhynchos) i veliki slavuj (Luscinia luscinia).

One se ne razlikuju mnogo po veličini tela ili telesnoj masi, nego po tome što veliki slavuj ima nešto duža krila.

Slavuji imaju neugledno smeđe perje (odozdo nešto svetlije nego sa gornje strane), pa ih je teško primetiti u gustišu u kome žive.

Gnezdo slavuja se uglavnom nalazi na samom tlu, a mnogo ređe na niskoj vegetaciji.

Sastoji se od neuredne gomile lišća i drugog biljnog materijala, a često je skriveno ispod kupina, kopriva i drugih bodljikavih biljaka.

Slavujčići se iz jaja izlegu goli i slepi, ali brzo rastu i dobijaju perje, pa za par nedelja već mogu da lete.

Obično se misli da slavuj peva samo noću, ali ukoliko ga ne uznemiravaju, često peva i danju. Najčešće pritom sedi u nekom žbunu gde je skoro nevidljiv zbog neupadljivog perja.

Slavuj je primer ptice selice. Svi slavuji provode zimu u Africi, a kod nas dolaze u aprilu mesecu.

Slavuj peva samo u proleće, a negde u junu lagano prestaje sa pesmom, pa u avgustu može da izgleda kao da su već otišli na jug.

Međutim, oni su tada tu, samo tihi i neprimetni.

U Srbiji se gnezdi samo mali slavuj, a veliki slavuj se može naći za vreme seobe.

On se gnezdi u severnijim delovima Evrope, a zimu provodi u različitim delovima Afrike nego mali slavuj.

Šumska trepteljka je ptica veličine 15 cm sa rasponom krila od 25 do 27 cm.

Gnezdarica čitave Evrope sem Islanda koja prezimljava u srednjoj Africi.

Umereno je česta gnezdarica Srbije koja je u Vojvodini redja dok južno od Save i Dunava boravi na brdsko planinskim staništima do 1000m.

Hrani se velikim brojem insekata i zimi raznim biljnim plodovima.

Gnezdi se ukopano u zemlju ili blizu potoka.

Gnezdo je sagradjeno od raznih travčica a obloženo srnećim dlačicama.

Broj jaja je od 4 do 6.

Ovo je najčešća vrsta svračka u Srbiji.

Naseljava raznovrsna otvorena mozaična staništa obrasla raznim žbunjem.

Nije plašljiva i lako se može uočiti kako osmatra teritoriju u potrazi za plenom sa vrhova drveća i žbunja.

Ulovljen plen često nabada na trnje bagrema.

Selica je i zimu provodi u Africi.

Hrani se insektima.

Roda je u Srbiji česta gnezdarica odnosno selica.

Roda je od 100 do 115 cm dugačka sa rasponom krila od 155 do 165cm.

Nastanjuje naseljena mesta, vrlo retko se gnezdi na drvetu van naselja.

Hrani se u plitkim močvarama, na livadama i strnjištima.

Hrana su joj ribe, vodozemcima, reptilima, insektima, puževima i sitnim glodarima

Detlići (lat. Picidae) su porodica ptica iz istoimenog reda i podreda (Piciformes, Pici).

Porodica obuhvata oko 30 rodova, sa preko 200 vrsta.

Veličine su do 60 centimetara. Obično su jarko obojene crnim, belim, crvenim ili zelenim šarama.

Kljun im je ravan i zašiljen. Noge su im kratke, a dva prsta se usmeravaju prema napred, a dva prema nazad.

Nekoliko vrsta detlića ima krestu.

Detlići su usamljene ptice. Najveći deo vremena provode penjući se po drveću i tražeći insekte.

Koriste zašiljeni kljun da buše drvo u potrazi za hranom. Dugačkim jezikom vade plen, insekte i njuhove larve iz rupa izbušenih u drveću.

Sa izuzetkom detlića koji se gnezde u rupama i udubljenjima na tlu, ostali dube gnezda u stablima.

Dužina tela od vrha repa do vrha kljuna je od 23 do 25 centimetara, a raspon krila je između 38 i 44 centimetara.

Masa ptice varira od 55 do 63 grama u Iranu i od 70 do 82 grama u Centralnoj Evropi.

Sličnih je šara i veličine kao veliki detlić, ali se od njega razlikuje po bledocrvenom podrepku koji postepeno prelazi na svetle grudi i po prisustvu uzdužnih crnih pruga na bokovima.

Najsigurnija razlika između ove dve vrste je crna vratna pruga koja je kod velikog detlića spojena sa temenom, dok kod seoskog nije.

Zabeležena je i pojava hibridizacje sa velikim detlićem, pa treba biti oprezan prilikom identifikacije.

Crna žuna jedna je od najkrupnijih vrsta iz porodice detlića (Picidae).

Potpuno je crna, osim crvenog temena.

Dužina crne žune iznosi 45—47 cm, sa rasponom krila 64—78 cm.

Kljun joj je dugačak 6,3 cm. U potpunosti je crna, osim vrha glave, koji je crven.

Kod ženki je crven samo potiljak.

Težina tela je u proseku 300-400 grama.

U Srbiji je sve brojnija gnezdarica odnosno stanarica.

Ne migrira već nakon završenog ciklusa gneždjenja skita.

Zimi se spušta u niže predele.

Naseljava vodoplavne šume, visokoplaninske mešovite i četinarske šume.

Hrani se insektima, larvama i potkornjacima.

Gnezdo najčešće dubi u divljoj trešnji i lipi na visini od 7 do 15 m.

Zelena žuna je vrsta iz porodice detlića.

Naseljava Evropu i zapadne delove Azije. Zelenkaste je boje, sa crvenim temenom.

Često se viđa na tlu, gde se hrani mravima.

Za nju je karakteristično veoma prodorno oglašavanje.

Dugačka je 30—36 cm, sa rasponom krila 45—51 cm.

Kod oba pola je gornji deo tela zelen, a donji žućkasto-zelen, sa žutom trticom.

Teme i pozadina vrata su im crvene boje. Prednji deo glave im je crn, sa crnom prugom, nalik brkovima.

Kod mužjaka je centar te pruge crven. Mladunci su po čitavom telu tačkasti i prugasti.

Kljun im je slabiji od ostalih vrsta detlića, pa mogu da buše samo mekša stabla.

Gnezdi se u velikim dupljama drveća.

Za pravljenje duplji koristi hrast, bukvu, vrbu ili voćke.

Crni kos je jedna od najbrojnijih ptica u Srbiji.

Veličine je od 24-25cm sa rasponom krila od 34 do 38,5cm.

Autohtone populacije ne migriraju ali tokom zime boravi jedan deo ptica sa severa.

Naseljava sve tipove šuma, voćnjake, bašte i parkove.

Hrani se insektima, beskičmenjacima i biljnim plodovima.

Zeba (lat. Fringilla coelebs) je vrsta ptice pevačice iz roda zeba (Fringilla) i porodice zeba (Fringillidae).

Opisan je veliki broj podvrsta zebe, na osnovu razlike u boji perja odraslih mužjaka.

Na slici je prestavljen mužijak podvrste F. c. coelebs.

Zeba dostiže dužinu tela od 14,5 cm, raspon krila od 24,5–28,5 cm i težinu od 18–29 g.

Odrasli mužjak podvrste F. c. coelebs ima crno čelo; plavosivo teme, potiljak i zadnju stranu vrata.

Donji deo leđa je maslinastozelene boje.

Gornji deo leđa, grudi, grlo i obrazi su smeđe boje.

Trbuh je beličasto smeđ, centralni par repnih pera je tamnosiv, dok su ostala repna pera crne boje, sa izuzetkom dva spoljna pera koja su bele boje.

Оoba krila su crnobela, sa žućkastim vrhom.

Čest zimski gost u Srbiji.

Najčešće se može sresti u manjim jatima sa drugim vrstama zeba u potrazi za hranom na poljima i duž rečnih dolina.

Prepoznatljiva po jarkonarandzastim grudima kod oba pola, dok odrasli mužijaci imaju crnu glavu i kljun

Krupna šarena zeba izrazito snažnog kljuna.

Stanovnik je šuma i mozaičnog predela gde se uglavnom drži visokih krošnji i ostaje neprimećena.

Gnezdi se tokom proleća i leta, a na jesen i zimu formira manja jata.

Žutarica, obična (obična žutarica, verzulin; lat. Serinus serinus) je vrsta ptice koja pripada porodici Zeba.

Žutarica je najmanja od zeba u Europi, odozdo je žuta do žutozelena s tamnijim prugama i izrazito žutim telom.

Mužjak ima jako žutu glavu i prsa.

Ova vrsta ima vrlo kratak i debeli kljun.

Na repu nema žutih rubova. Dužina tela je 11.5.cm, a raspon krila 20 – 23 cm.

Društevna je ptica tokom cele godine, a jedinke se sakupljaju u jata do 100 ptica.

Žutarice se hrane semenkama i drugim biljnim materijalom. Hrane se najčešće na zemlji, ali hranu mogu potražiti i na drveću.

Karakteristična vrsta brdskih i planinskih naselja razbijenog tipa.

Mužjak je upadljivije obojen od ženke.

Hrani se insektima i semenjem.

Za razliku od većine drugih strnadica ne gradi gnezdo na tlu, nego na žbunu.

Van perioda gnežđenja okuplja se u manja jata ili pojedinačno sa drugim strnadicama traga za hranom.

Pesma mužjaka je jednolična i lako prepoznatljiva.

Strnadica žutovoljka je ptica dugačka oko 16.5cm, težine od 20-36.5gr sa rasponom krila od 23–29.5cm.

Ima kratak, debeli kljun. Mužjak ima izrazito žutu glavu i donji deo tela, prugasta braon leđa sa donjim delom leđa boje oraha.

Ženka je svetlije boje i prostijih šara.

Parenje počinje uglavnom tokom aprila i maja, kada ženke prave kupasta gnezda na skrivenom mestu ili blizu zemlje.

Ženke ležu 3-5 jaja koja imaju karakterističnu šaru u vidu mreže crnih linija.

Do izleganja prođe 12-14 dana i još 11-13 dana dok se mladunčad ne operja.

Oba roditelja hrane ptiće u gnezdu, a iznesu 2-3 legla tokom godine.

Gnezda ugrožavaju uglavnom pacovi i vrane, dok odrasle love ptice grabljivice.

Zelentarka vrsta je ptice iz reda ptica pevačica i porodice zeba.

Mužjak je žućkastozelen, sa upadljivom jarkožutom površinom na krilu i u osnovi repa.

Ženka je više sivozelena, a površine na krilu i repu su bledo smeđe. Dugačka je 14—16 cm.

Ova stanarica obično nastanjuje ivice šuma, raštrkano drveće i grmlje, parkove, sela, i na njivama tokom zime kad se okupljaju u jata.

Sitna, veoma živahna i agilna vrsta ptice.

Vezan je za područja sa drvećem sa sitnim semenom kojim se hrani.

Kod nas se u periodu gneždjenja sreće u visokoplaninskim četinarskim šumama.

Tokom seobe i zimovanja manja jata se sreću u svim predelima.

Tada se vidja i u naseljima, uglavnom na četinarima i brezama

Čvorak je dugačak 19-23 cm, a težak 58-101 g.

Crne je boje sa belim tačkama, koje su izraženije zimi.

Mužjaci imaju izraženije bele tačke u donjem delu tela.

Kljun je tanak i oštar, leti žut, a zimi crn.

Noge su mu ružičasto-crvene.

Ženka čvorka je svetlo smeđe boje sa belim tačkama na stomaku i gornjem delu krila, neznatno manja od mužjaka.

Naseljava Evropu, zapadne delove Azije, Indiju i severnu Afriku. Prenet je u Severnu Ameriku, jug Afrike, Australiju i na Novi Zeland. Iz severnih delova Evrope zimi migrira južnije.

Čvorci formiraju ogromna jata. Hrane se pretežno insektima, tako što ih traže na tlu. Ženka i mužjak leže na 4-5 plavih jaja 13 dana.

Labudovi (Cygnus) su rod ptica iz porodice Anatidae, u koju još spadaju guske i patke.

U okolini Mladenovca mogu se primetiti na jezeru u selu Markovac koje je par kilometara udaljeno od grada.

Labudovi se od gusaka u užem smislu razlikuju i dužim vratom koji im omogućuje pretraživanje dna dubljih voda, i veličinom tela koje ih čini najvećim vodenim pticama.

Perje labudova je ili potpuno belo, ili je mešavina crnog i belog, pri čemu bela varijanta može ponekad imati crne vrhove krila.

Imaju bele vrhove krila i izraženo crveno obojene kljunove.

Mužjaci i ženke su uvek vrlo slični, bez polnog dimorfizma.

Raspon krila im može dostići dva metra, a mogu težiti 15 kilograma.

Suprotno krilima, noge su im relativno kratke, tako da labudovi na tlu deluju prilično nespretno.

No zato imaju vrlo snažne letne mišiće, pa mogu preleteti i više od hiljadu kilometara do svojih gnezdišta na severu.

Oba roditelja zajedno brinu o mladuncima, Ostaju s njima do godinu dana.

Fаzаn raste u dužinu sа rеpоm dо 1 mеtаr, оd čеgа rеp zаuzimа pоlоvinu. Dоstižе tеžinu dо 2 kg, a raširenih krila dо 75 cm.

Kоkа је nеštо mаnjа.

Мužјаk imа lеpо ukrаsnо pеrје živih bоја, оd kојih prеvlаdаvа crvеnоsmеđа sа tаmnim pegama.

Glаvа i vrаt su zеlеnе i modre bоје.

Žеnkа је nеupаdljive sviјеtlоsmеđе bоје sа tаmniјim pegama.

Hrаni sе bilјnоm i živоtinjskоm hrаnоm.

Оd živоtinjskе hrаnе uzimа kukcе i crvе, аli јеdе i žаblјu ikru, punоglаvcе i sl.

Kоristаn је zа pоlјоprivrеdu, niје izbirlјiv u hrаni, pа sе zаdоvоlјаvа svim vrstаmа sјеmеnjа pоčеvši оd sјеmеnа rаznih kоrоvа i grmlја, tе plodovima јаgоdа, kupinе, mаlinа i glоgа, a izlаzi i u pоlја јеčmа, zоbi, kukuruzа.

Nеštо mаlо štеte štо pritоm prаvi dаlеkо zаоstајu zа kоristimа kоје čini trebljenjem insеkаtа štеtnih zа pоlјоprivrеdu i šumаrstvо.

Prilagodjen је živоtu u rаvnicаmа, vrbаcimа, a nајrаdiје bоrаvi u prеdеlimа gdје sе smenjuju оbrаdivе njivе i zabrani u kојimа nаlаzi zаklоn nа višim grаnаmа drvеćа.

Obična kukavica, ranije poznata i pod nazivom evropska kukavica , ptica je iz reda kukavica.

Nastanjuje oblasti severne Afrike i Evroazije od Portugalije i Irske na zapadu, do Japana i Kamčatke na istoku. Po veličini se može porediti sa gugutkom, a perje joj je uglavnom sivo.

Pored specifičnog zvuka koji proizvodi koji zvuči kao „ku-ku“, vrsta je opštepoznata i po parazitiranju gnezda drugih ptica.

Obična kukavica ima rasponm krila od 55 do 60 cm, dužinu tela od 32 do 34 cm i težinu 110—140 grama (mužjak) i 95—115 grama (ženka).

Po veličini se može porediti sa gugutkom, ali je nešto vitkije građe.

Krila obične kukavice su šiljata, a zaobljeni rep je dug 13 do 15 cm.

U letu podseća na običnog kopca, ali ima šiljatije završetke krila.

Dok sedi, izgleda kao da ima kratke noge, rep često lepezasto širi a blago raširena krila pomalo vise.

Gоlubi su vеrоvаtnо nајzаstuplјеniје pticе nа svеtu.

Gоlubоvi su јаkе pticе s krаtkim vrаtоvimа, i krаtkim vitkim klјunоvima.

Оni sе prvеnstvеnо hrаnе sеmеnоm, vоćеm i bilјnоm mаsоm.

Gоlubоvi grаdе rеlаtivnо slаbа gnеzdа, čеstо kоristеći prućе i drugе mаtеriјаlе, kојi sе mоgu pоlоžiti nа drvеću, ispоd strеhа, ili nа zеmlјi.

Оni lеgu јеdnо ili dvа јајеtа istоvrеmеnо, а оbа rоditеlја brinu о mlаdimа, kојi nаpuštајu gnеzdо nаkоn 7-28 dаnа

Gugutkа je vrstа iz pоrоdicе gоlubоvа, rеdа gоlupčаrki, kоја је rаsprоstrаnjеnа u sеvеrоistоčnој Аfrici, јužnој Аrаbiјi, Indiјi, Маlој Аziјi, Bаlkаnskоm pоluоstrvu i pо srеdnjој Еvrоpi svе dо Sеvеrnоg mоrа.

U mnоgim јеzicimа, pа i srpskоm, оdоmаćеn је i nаziv turski gоlub.

U sаvrеmеnоm pеriоdu gnеzdаricа nа tеritоriјi cеlе Srbiје. Brојnоst pоpulаciје sе smаtrа stаbilnоm .

Gugutkе su rаsprоstrаnjеnе u niziјаmа, dоlinаmа, pоbrđu i brdskim prеdеlimа, dоk оdsustvuјu iz plаninskih еkоsistеmа.

Vrstа је nајčеšća u rurаlnim nаsеlјimа i u njihоvој blizini . U јеsеn i zimu оkuplја sе u јаtа.

Gugutkа је sličnа grlici, gоrnjа pеrа krilа su јој svеtlо bеž dо smеđе bоје.

Dugаčkа је оd 31 dо 33 cm, štо znаči dа је vеlikа оtprilikе kао grаdski gоlub, nо lаkšа је i dеluје nеžniје grаđе.

Rаspоn krilа јој је 47 dо 55 cm, а tеškа је оd 150 dо 200 grаmа. Оbа pоlа izglеdајu istо. Crvеnkаstе оči imајu uski bеli оkvir.

Upаdlјivа оznаkа im је crni prstеn оkо pоčеtkа vrаtа.

Glаsа sе trоslоgоvnim gugutаnjеm, s nаglаskоm nа drugоm slоgu, kао i vеliki brој vrstа оvе pоrоdicе.

Gugutka izvоrnо pоtičе iz Аziје, nо kаkо u Еvrоpi nаlаzi svе višе pоlјоprivrеdnih i kućnih оtpаdаkа, tоkоm prоšlоg vеkа rаširilа sе cеlоm Еvrоpоm.

U mеđuvrеmеnu sе širi dаlје prеmа sеvеrоistоku.

Siva vrana vrsta je iz porodice vrana.

Nekada je smatrano da siva i crna vrana pripadaju istoj vrsti, odnosno da su njene podvrste.

Naseljava istočni deo Evrope, prednju Aziju i severoistok Afrike.

Veoma je zastupljena u gradovima, kao i gačac.

Uglavnom je pepeljasto-sive boje, osim glave, grla, krila i repa, koji su crni.

Može se naći u svim staništima gde ima drveća, najčešće se može naći na njivama, livadama, rečnim obalama i u naseljima.

Ptica je stanarica. Dugačka je 48-52 cm, sa rasponom krila od oko 98 cm.

Teška je u proseku 510 grama. Kljun i noge su crni.

Mužjaci su veći od ženki.

Lete uglavnom sporo. Kada se mladi izlegu uglavnom su crnji od roditelja.

Kao i kod ostalih vrana, ishrana joj je veoma raznolika.

Osim plodova, hrani se manjim životinjama i ljudskim otpacima.

Siva vrana je poznata kao predator jaja u gnezdima mnogih vrsta ptica, pre svega vodenih vrsta.

Ova vrsta je omnivor, hrani se beskičmenjacima i zrnima žitarica.

Takođe, u ishranu ove vrste ulaze i mali kičmenjaci, jaja ptica, čak i mladi drugih vrana zbog čega nastaje velika borba roditelja i napadača, strvine i otpaci

Obični gavran (lat. Corvus corax) je krupna crna ptica iz porodice vrana (Corvidae).

Rasprostranjen je širom Severne hemisfere, na četiri kontinenta.

Gavran je svaštojedna, prilagodljiva i uspešna ptica.

To je izuzetno inteligentna životinja, koja je koegzistirala sa ljudima hiljadama godina i postala predmet brojnih mitova, narodnih predanja i književnih dela.

Obični gavran je jednobojno crna ptica, čije perje, naročito na krilima, ima metalni odsjaj.

Dugačak je i do 64 cm, a težak 1–1,5 kg. Raspon krila mu iznosi do 1,20 m.

Ima upadljiv, klinasti oblik repa.

Kljun mu je snažan i blago povijen ka dole.

Gačac ptica je iz porodice vrana (Corvidae).

Crne je boje sa belim kljunom, oko čijeg korena se nalazi gola bela koža.

Voli da se gnezdi u kolonijama na gradskom drveću (u parkovima i bulevarima).

Često ga ljudi mešaju sa gavranom.

Gačac se od ostalih vrsta vrana razlikuje po kljunu sivo-bele boje sa crnim vrhom i pernatim „gaćama” oko nogu.

Dužine je obično 45-47 cm.

Često se kolonije gačaca nalaze u gradskim parkovima, i ljudi ga zbog veličine mešaju sa gavranima.

Njegovo crno perje na jakoj svetlosti dobija plave i ljubičaste prelive.

Mladunci gačca više liče na obične vrane, jer im perje oko kljuna opada tek oko šestog meseca života.

Gačac se hrani krupnim beskičmenjacima - insektima i njihovim larvama, semenjem i plodovima biljaka, ponekad i sitnijim sisarima.

U gradskoj sredini jede i ostatke ljudske hrane iz kanti ili sa ulice, tako da je čest na mestima gde se okuplja veliki broj ljudi, ali hranu sakuplja najčešće u jutarnjim satima, kada nema mnogo prolaznika.

Gačac se gnezdi u kolonijama koje broje najčešće 80-100 parova.

Počinju da prave gnezda krajem februara i početkom marta.

Gnezda im se nalaze na najvišim vrhovima drveća, a prave ih od grančica koje otkidaju sa drveća ili kradu sa okolnih gnezda, retko uzimajući one sa tla.

Ženka gačca najčešće izlegne 3-5 jaja u generaciji, a inkubacija traje 16-18 dana.

Oba roditelja su zadužena za ishranu mladih, koji počinju da lete sa 32-33 dana. Na jesen se nova generacija okuplja u velika jata i čini se da uživaju u jakim jesenjim vetrovima.

Čavka je ptica iz porodice vrana. To je jedna od najmanjih vrsta svoje porodice i najmanja iz roda vrana, Mada, prema nekim izvorima sa daurskom čavkom čini poseban rod.

Duga je 34—39 cm, Crno-sive je boje.

Naseljava Evropu, zapadne delove Azije i severozapad Afrike.

Odomaćena je u gradovima i na obradivim površinama.

Išrana joj je raznovrsna, a sastoji se pretežno od biljaka i beskičmenjaka.

Postoje 4 podvrste ove ptice.

Svraka je vrsta ptice iz koji pripada porodici vrana.

Nastanjuje najveći deo Evroazije i severnu Afriku.

Lako je prepoznatljiva zbog dugog repa i crno-belog perja, kao i veoma glasnog kreštanja.

Svraka je jedna od najinteligentnijih ptica.

Svraka je obično veličine od 45 do 50 cm, od kojih oko 50% otpada na rep, sa rasponom krila od 50 do 65 cm. Glava, rep i grudi su crne boje, dok je stomak beo.

Veoma je prepoznatljiva i lako ju je uočiti po crno beloj kombinaciji perja, kakvu nema ni jedna druga ptica u Evropi. Perje joj se presijava zeleno.

Vrlo prepoznatljivim kreštanjem upozoravaju jedne druge ukoliko naiđe neki predator, kao što su mačke, pa izazivaju veliku buku u gradovima.

Siva muharica je mala vitka ptica dužine oko 14,5 cm.

Gornji deo tela joj je prljavo sivo i smeđe boje i sive noge.

Glava grlo i grudi su prošarani smeđom bojom, dok su joj krila i perje uokvireni bledim ivicama.

Mladi primerci imaju oker-tamne mrlje na vrhu tela i smeđe tufne na donjem delu tela.

Ova vrsta obično nastanjuje listopadne šume, parkove i bašte.

Grade otvoreno gnezdo u odgovarajućem udubljenju, a polažu od 4 do 6 jaja.

Većina evropskih primeraka sive muharice ne može razlikovati svoja od tuđih jaja.

Vrabac je česta ptica stanarica u Srbiji.

Naseljava celu Srbiju, i gnezdi se u blizini čoveka, najčešće ispod crepova krovova.

Socijalan je i obrazuje veće grupe i jata naročito tokom jeseni i zime.

Odrasli mužijaci su prepoznatljivi po tamnosivoj kapi, sivim obrazima i braon ledjima.

Urbanizacija i nestanak zelenih površina i žbunja dovodi do opadanja broja vrabaca pokućara u Evropi.

Hrani se u dvorištima i u poljima insektima i larvama.

Poljski vrabac je brojna i česta gnezdarica u Srbiji.

Naseljava otvorene šume i zabrane uz poljopriovredna područja i naselja.

Gnezda smešta u dupljama drveća, otvore na objektima.

Prepoznatljiv je po kestenastoj glavi, belim obrazima sa upadljivim, krupnim crnim mrljama i crnoj šari na vratu.

Jedina je vrsta vrabaca u evropi kod koje nema razlike izmedju polova.

Zimi mogu obrazovati jata i od nekoliko hiljada ptica, uglavnom u blizini njiva.