U današnje vreme velikih društvenih obrta u selima je sve teže videti krupnu stoku na poljima.

Zbog društvenih okolnosti konji i goveda postali su daleko prošlo vreme srpske poljoprivrede.

Nekada na hiljade konja i krava su krasile livade srpskih sela ali je već početkom prošlog veka taj broj krenuo da se smanjuje da bi danas kroz litaraturu mogli samo da se prisećamo tih vremena.

I pčelarstvo je imalo benefita od njih jer je nadjubreno polje uvek davalo više meda od onoga na kojem stoke nije bilo.

Sada je sve mahom prošlost. Kraljević Marko da je danas živ ne bi imao šta da jaše.

I Srbija je nekada imala svoje kauboje koji nisu zaostajali za Američkim.

Ćeraši su bili izvežbani goniči stoke za trgovinu sa susednim zemljama.

Uz to ako se zarati svaka vlada je računala na njih i njihovo iskustvo i snalaženje u prirodi.

Konju treba dati posebno mesto u našoj istoriji.

Nosio je junake i vladare, popove i buzdovane.

Vukao je teške terete i djubrinu, seno, drva i pšenicu.

Sa njim se oralo i obavljali drugi teški seoski poslovi.

Krava je nekada bila hraniteljica doma.

Nije bilo kuće u selu bez krave.

Nekada je vukla kola, često orala, a kada zastane sa teretom četverila.