Sve se češće čuje da bez pčela nema ni života ljudi.

Medjutim jesmo li se ikad zapitali šta je sa ostalim oprašivačima u prirodi.

Bumbari, solitarne pcele, neke vrste leptira i drugih insekata takodje igraju bitnu ulogu u oprašivanju.

Nauka je dokazala da pojedini insekti žive u simbiotskoj vezi sa biljkama koje oprašuju.

Drugim rečima kroz vreme biljke su se prilagodjavale odredjenim oprašivačima i evoluirale tako da je njihov opstanak zavisi od prisustva odredjenog insekta.

Da bi se priroda održala potrebno je da ona bude bioloski raznovrsna.

Nažalost živimo u dobu sveopšte nebrige za prirodu.

Brz ritam života nameće i brza rešenja a ona često čine više štete nego koristi.

Mnoge vrste zavise jedne od drugih i ako dodje do nemogućnosti daljeg opstanka jedne vrste to ima uticaj na ceo ekosistem.

Životinjske vrste nestaju ili se povlače u krajeve koji su još uvek dobri za njihov opstanak a druge, otpornije vrste naseljavaju stara staništa.

U svetu insekata vidimo najezdu onih vrsta koje su uspele da se prilagode promenama.

Od svih drugih insekata koji vrše oprašivanje bumbar je za čoveka najzačajniji.

Razlika izmedju medonosne pčele i bumbara je ta sto bumbar bez problema vrši oprasivanje u zatvorenim prostorima i plastenicima pri značajnije manjoj temperaturi.

To ga čini idealnim oprasivačem u rano proleće kada temperatura jos nije dovoljno visoka.

Medjutim ni u životu bumbara nije svaki dan lep.

U svetu su neke vrste bumbara smanjenje u tolikoj meri da ne prestavljaju nikakav bitan faktor.

To je najvidljivije na Američkom kontinentu gde je bumbar toliko ugrožen da postoje programi njegove zaštite.

U Srbiji je svest o bumbarima kao oprašivačima još uvek na niskom nivou.

Solitarne vrste pĉela za razliku od socijalnih ne žive u košnicama, ne roje se, nemaju maticu, niti radilice, već žive same. Jedna ženka je ujedno i matica i radilica.

Solitarne pĉele su kao individue nezavisne jedne od drugih, svaka ženka izgraduje svoje sopstveno gnezdo, ostavlja plodno potomstvo i obezbedjuje hranu za njega.

One nemaju pomoć od strane drugih pĉela i obiĉno ugibaju ili napuštaju gnezdo pre nego što njihovo potomstvo dostigne adultni stadijum.

Solitarne pčele su aktivne u proleće kada vrše oprašivanje nekih voćnih vrsta.

Posle pčela leptiri su najbrojniji oprasivači.

Postoji 24 hiljade vrsta leptira u svetu.

Leptiri prepoznaju neke nijanse boja koje čovek nevidi ali imaju kratak vid.

Prisustvo brojnih vrsta leptira u prirodi je znak da je priroda uravnotežena.

Životan vek leptira kao zrele jedinke je kratak.