Bagremac (Amorpha fruticosa L) je veoma razgranat žbun, dostiže visinu 2—3 metra i više.

Tera mnogobrojne izdanke, tako da mesto oko njega brzo obraste.

Cvetovi su sitni, tamnoljubičasti, s izbačenim prašnicima i zlatnožutim polenom.

Skupljeni su u zbijene klasaste cvasti kojima se završavaju jednogodišnji lastari.

U jednoj cvasti ima oko 300 cvetova. Počinje da cveta treće godine, a zatim redovno i masovno svake godine u toku maja i juna.

Odlična je medonosna biljka koju pčele posećuju tokom celog dana, radi nektara i polena.

Bagremac ima skromne zahteve u pogledu zemljišta i dobro uspeva kako na vlažnim i plavnim obalama reka, tako i na suvljim terenima, pored puteva, železničkih pruga i dr.

Koristi se za pošumljavanje nasipa, odrona, kosina, klizišta, za žive ograde, vetrozaštitne pojaseve, za parkove i dr.

Bagrem beli (Robinia pseudoacacia L.) je drvo visoko 20—25 m, s razgranatom, nepravilnom, urednom krunom.

Mlade grane su gole, sa sjajnom korom i bodljama.

Korenov sistem je snažno razvijen, s mnoštvom izdanaka.

Cvetovi bagrema su beli, jako mirisni, sakupljeni u viseće, grozdaste, rastresite cvasti.

Cveta u maju ili junu, zavisno od nadmorske visine.

Po produkciji nektara bagrem zauzima prvo mesto među drvenastim vrstama i predstavlja prvu glavnu pašu u rejonima gde zauzima veće površine.

Bagremova paša je kod nas dosta nesigurna zbog toga što bagrem cveta u periodu s veoma promenljivim vremenom, čestim kišama, vetrovima i zahlađenjima, te je pčele slabo iskoriste.

Paša traje dosta kratko, 10—15 dana, ali je obilna ukoliko je vreme povoljno za lučenje nektara i izlet pčela.

Banatska pčela (Apis mellifica banatica ) je rasprostranjena u Banatu.

Pčele radilice su tamne boje, ali štit (scutellum) i 2—4 trbušna članka imaju žute pruge s dlačicama zatvorenožute boje.

Matice su vrlo plodne i dugo nose jaja od kraja zime do kasne jeseni.

Banatska pčela dobro podnosi kako niske, tako i visoke temperature, otporna je prema bolestima, sklonija je rojenju u odnosu na kranjsku pcelu.

Daje dobre prinose meda i voska.

Bele pčele su roj koji se i danas javlja kod pčela koje nastanjuju vrškare ili se javlja kod pčela u šupljinama drveta ili stena.

U toku jedne pašne sezone jedno normalno društvo može da da rani roj, ovaj roj može da se razvije pa da i on da roj koji se zove parnjak.

Kad se parnjak razvije u povoljnim pašnim uslovima, on može takođe da da roj, koji se zove bele pčele.

U modernom pčelarstvu sa nastavljačama uglavnom ne dolazi do pojave belih pčela, a ako dodje to znači da pčelar nije obavio poslove na vreme

Bezmatak je pčelinje društvo koje je iz nekih razloga izgubilo maticu a nije uspelo da proizvede i odgaji drugu.

U Pčelinjem društvu bezmatak najčešće se javlja posle prezimljenja.

Smatra se kao normalna pojava da 5% pčelinjih društava u toku zimovanja izgubi maticu.

U toku proleća, leta i rane jeseni, kad pčelinja društva vrše tihu zamenu starih matica, koje prethodno ubiju a zatim gaje nove mlade matice, ove mlade mogu nastradati tokom izleta na parenje s trutovima, pa će takvo društvo ostati bez matice, postati bezmatak, koji je osuđen na uginuće.

Pčelinje društvo bezmatak brzo razvija lažne matice, koje polažu samo trutovska jaja i na saću takvog društva nalazi se samo trutovsko leglo.

Takav bezmatak prelazi u stadijum trutovskog pčelinjeg društva i nekoliko nedelja posle toga ugine.

Bezmatak se može spasti dodavanjem sparene matice ili spajanjem sa nukleusom

Bežalica je mali dodatak košnici koji se koristi za odstranjivanje pčela iz nastavka na košnici.

Pravi se tako sto se na daski koja pregradjuje 2 nastavka sa ramovima buši rupa i leto za izlazak pčela i na jednoj strani stavlja plastika sa malim bočnim otvorima.

U bočnim otvorima postoje pločice — ventili koje omogućuju pčelama da prođu kroz otvore i uđu u plodište, gde se nalazi matica i leglo, ali im onemogućuju prolaz u suprotnom smeru.

Na taj način, za vreme od 15 do 20 časova sve pčele pređu u plodište. Tako se medom ispunjeni satovi u nastavcima ili korpusima potpuno oslobode pčela.

To omogućuje da se nastavci skinu sa košnica bez potrebe za istresanjem pčela.

Bežanje roja je pojava odletanja roja sa mesta gde se posle rojenja „uhvatio" i smirio (obično na nekoj grani drveta u predelu pčelinjaka) negde u daljinu, gde su prethodno izvidnice roja pronašle novo stanište.

Pojava bežanja roja počinje odvajanjem sve većeg broja pčela od grozda roja i kružnim letenjem oko njega.

Kad se sve pčele grozda roja nađu u letu, one se za kratko vreme posle toga sve zajedno usmere u pravcu gde su pronašle novo stanište i odleću dosta brzo.

Dešava se da roj pobegne iz košnice u koju smo ga skinuli.

Blokada matice u košnici javlja se kao normalna pojava u vreme obiine paše ili kada se pčelinja društva obilno prihranjuju.

U vreme obilne paše od bagrema, lipe, livade i suncokreta pčele za nekoliko dana unesu toliko nektara da njime ispune sve prazne ćelije u plodištu i matica nema gde da polaže jaja.

Ona je time sprečena, blokirana da za vreme trajanja obilne paše normalno obavlja svoju glavnu dužnost u košnici — stalno polaganje jaja u ćelije iz kojih se izlegu mlade pčele.

Ako je obilna paša i blokiranje matice potraje duže dešava se da broj pčela u košnici smanji čak i do mere nepovoljne za prezimljavanje društva.

Ovo stanje se može sprečiti oduzimanjem meda iz plodišnog saća i dodavanjem satnih osnova u plodišta košnica.

Košnice su neprekidno izložene spoljnim uticajima kao što su toplota, vlaga, mraz i dr, i ako se ne preduzmu potrebne mere, njihovo trajanje se znatno smanjuje.

Jedna od važnih mera u tom pogledu je bojenje. Za tu svrhu upotrebljavaju se uljane boje.

Ako je košnica bila ranile farbana, potrebno je da se ostaci boje opale plamenom let-lampe a zatim sastružu špaklom.

Boja se nanosi u tankom sloju u 3 premaza.

Ako košnica iziskuje opravku, to treba učiniti pre bojenja. Svi delovi košnice boje se samo sa spoljne strane.

Košnice se boje u belu, žutu, svetloplavu, narandžastu i ljubičastu boju Crvenu boju treba izbegavati pošto je pčele ne prepoznaju.

Ako je košnica nova pre bojenja je treba premazati firnajzom.

Blat — švajcarski pčelar iz 19 - tog veka koji je znatno doprineo prihvatanju Dadanove ideje o povećanju visine (dubine) Langstrotovog okvira u plodištu i smanjenju visine u medištu košnice.

On je predložio delimičnu izmenu Dadanovog okvira u plodištu, što je u evropskom pčelarstvu početkom 20 -tog veka prihvaćeno, pa se otuda takav okvir (ram) i košnica za njega danas zove Dadan-Blatov ram ili skraćeno D-B ram ili D-B košnica.