Potrebno je obeležavati matice da bi se znala njena starost, i da bi se lakše pronalazila u košnici.

Obeležavanje se vrši specijalnim flomasterima stavljanjem belega različitih boja.

Obično se svake godine upotrebljava druga boja tj smenjuje se po redosledu crvena, zelena, plava, bela i žuta boja.

U svhu obeležavanja matica postoje za tu svrhu pravljeni hvatači za matice ( u obliku cilindra ili drugi tipovi hvataca ) kojim se matica hvata i zatim vrsi njeno obeležavanje na bezbedan nacin.

U nedostatku cilindra po potrebi iskusni pčelari obeležavaju maticu držeći je u ruci.

Posle svakog izleganja mladih pčela na dnu ćelija ostanu ostaci kokona larve.

Pčele ne mogu potpuno da očiste ćelije i zato s vremenom ramovi postaju sve tamniji ili sasvim pocrne.

Takvi stari ramovi treba da se uklone iz kosnice zbog toga što se povećava debljina središta sata, smanjuje se prečnik i zapremina ćelije, i pčela koja se izleže iz takvog saća bude sitnija.

Novoizgrađeni ram je težak 140—150 g, posle izleganja 6 generacija pčela težina mu se udvostručuje, a posle 15 pokolenja utrostručuje

Pčela ima dve vrste očiju: prosta i složena.

Tri prosta oka se nalaze na čeonom delu glave kod matice i truta, odnosno u blizini temenog dela kod radilice.

Mada su sastavljene od pojedinačnih čulnih jedinica proste oči imaju samo jedno sočivo.

Pored prostih očiju pčela ima par složenih očiju koji se sastoje od velikog broja sočiva.

Slika koju stvaraju složene oči je mozaična.

Broj čulnih ćelija u složenom oku varira što zavisi od vrste pčele.

Kod trutova je oko 10.000, pčele radilice imaju između 4.500 i 5.500 ćelija, dok je kod matice do 4500 čulnih jedinica.

Oplodnjaci su minimalne košnice naseljene minimalnim pčelinjim društvima, čija je prvenstvena uloga prihvatanje zrelih matičnjaka i negovanje mladih matica.

U njih se dodaju matičnjaci stari 14 dana, iz kojih će se posle 2 dana izleći mlade matice.

Tokom narednih 14 dana matice će se oploditi i početi da polažu jaja.

U oplodnjake se mogu dodavati i mlade izležene matice, stare 1-2 dana, koje će se u narednom periodu takođe oploditi i proneti.

Oprašivanje biljaka je prenošenje cvetnog praha (polena) sa prašnika na žigove cveta iste ili druge biljke.

Prema načinu prenošenja polena biljke se dele na 3 grupe:

1. Oprašivanje posredstvom vode, pri kojem voda služi kao prenosilac polena; javlja se kod nekih vodenih biljaka.

2. Oprašivanje pomoću vetra, na primer kod raži, kukuruza, breze, leske, topole, hrasta, četinara i dr.

3. Oprašivanje pomoću insekata, ptica i drugih životinja.

Najveći broj biljaka se oprašuje putem medonosne pčele.

Jedna trećina hrane na svetu direktno zavisi od pčele a druga trećina je u indirektnoj vezi sa pčelama.

Tek preostala trećina hrane zavisi od drugih oprašivača.

Korist koju svet ima od oprašivanja je daleko veća nego korist koju pčelar ima od meda i polena koji je pčela sakupila prilikom oprašivanja.

Ako iz bilo kojih razloga cvet ne bude oprašen, on precveta i ugine ne obrazujući zametak.

Organoleptičko ispitivanje meda je utvrđivanje vrste i kvaliteta meda po osobinama koje se mogu osetiti ili uočiti čulima: ukus, miris, boja, zrelost, čistoća i konzistencija.

To je najšire primenjivan metod utvrđivanja kvaliteta pri kupovini meda

Ose su insekti opnokrilci sa žaokom, neprijatelji pčela i otimači hrane.

Žive u malim gnezdima, gde stvaraju društva i odgajaju svoje larve.

U drugoj polovini leta i s jeseni sve više lete oko košnica, jer su do tog vremena izlegle više svojih pokolenja.

Kada pčele već prestanu da izleću ili slabo izleću, ose prodiru u košnicu kroz leto ili druge probode (pukotine, rupe) i hrane se medom.

U ređim slučajevima napadaju pčele za vreme rada u polju.

Osim toga, i ose boluju od američke i evropske truleži i mogu biti izvor zaraze.

Ožičavanje okvira je uvlačenje žice u okvire i njeno zatezanje tako da satne osnove u njemu budu ravne po sredini satonoša i bočnih letvica i da nisu izvijene.

Posle užičavanja i zatezanja ramova ide utapanje satnih osnova u ram , što se vrši pomoću elektičnog žvrka.

U užičene ramove treba što pre utopiti satnu osnovu jer žica posle nekog vremena olabavi.

Veći deo života pčele provode u mraku košnice.

Radi traženja hrane i povratka u košnicu pčele su prinuđene da orjentišu u prirodi uz pomoć svojih čula.

Orijentacija pčela ostvaruje se čulom vida, čula mirisa kao i čula za polarizovanu svetlost i magnetno polje.

Zahvaljujući čulu za polarizovanu svetlost pčela se uspešno orjentiše čak i kad je sunce zaklonjeno zgradama, uzvišenjima ili je iza horizonta.