Pčelarski Leksikon | Slovo E
Na slovo na slovo
EGIPATSKA PČELA
Egipatska pčela) (Apis mellifica fasciata Latr.).
Rasprostranjena je u Egiptu, gde je bila gajena pre više hiljada godina u svojevrsnim primitivnim košnicama od gline trubastog oblika.
Telo radilica je žute boje, sisaljka kratka (do 5,5 mm).
Egipatska pčela je veoma ljuta i teško se ukroćuje dimom.
Društvo odgaja mnogo trutova), a kad ostane bez matice, izgrađuje veliki broj matičnjaka — više od 100.
U uslovima tople klime društvo se razvija cele godine i u toku zime ne obrazuje zimsko klube.
Ova odlika egipatske pčele) onemogućuje njeno gajenje u regionima s hladnom zimom.
ENZIMI - FERMENTI
Enzimi (fermenti) su materije biljnog ili životinjskog porekla koje ubrzavaju procese pretvaranja hemijskih jedinjenja u sastavu biljnih i životinjskih organizama ili njihovih produkata.
Imaju veliki značaj u procesu varenja hrane medonosne pčele.
Luče se uglavnom u pijuvačnim žlezdama i epitelnom tkivu želuca.
Enzimi invertaza i dijastaza učestvuju u razlaganju saharoze na grožđani i voćni šećer, a dijastaza i u razlaganju skroba na maltozu.
maltaza pretvara maltozu u grožđani šećer, melicitaza omogućuje razlaganje melicitoze u prostije šećere, dekstrinaza — dekstrina u maltozu;
proteaze razlažu belančevinaste materije na peptone i aminokiseline, lipaza — masti na glicerin i više masne kiseline.
Enzima ima i u medu i njihovo prisustvo povećava njegovu hranljivu vrednost.
Neki dospevaju u med s nektarom, kao što je katalaza, a drugi iz pčelinjeg organizma prilikom prerade nektara u med — invertaza, dijastaza i dr.
Dejstvo enzima veoma mnogo zavisi od temperature.
Za delovanje invertaze, na primer, najpovoljnija je temperatura oko 40 °C; na 45 °C njeno dejstvo slabi, a na 60°C potpuno prestaje.
Ova okolnost treba da se ima u vidu prilikom rastapanja meda
ENTOMOFILNE BILJKE
Entomofilne biljke su one čije cvetove oprašuju insekti.
Prilikom preletanja sa cveta na cvet na telu insekata nakupe se velike količine cvetnog praha, koje oni prenose na tučkove i na taj način vrše strano oprašivanje.
Cvetovi ovih biljaka su na različite načine prilagođeni da polen padne na telo insekata