Zamena matica obavlja se planski: normalno (redovno) kada protekne rok njihovog iskorišćavanja u društvu, i vanredno, kada je matica loša i polaže malo jaja.

Matice su najproduktivnije u prvoj i drugoj godini života.

Postoji običaj da se matica posle 2 godine menja novom.

U principu bez obzira na starost maticu ne treba menjati sve dok ne postoji razlog za zamenu

Zbeg je pokretni deo košnice i tokom druge polovine jeseni, za vreme zime i ranog proleća stoji neposredno iznad plodišta košnice nastavljače, a tokom druge polovine proleća, za vreme leta i u prvoj polovini jeseni iznad medišta.

Spoljna dužina i širina zbega odgovaraju spoljnoj dužini i širini tipa košnice, a dubina može da varira od 8 do 10 santimetara.

Zbeg se odozgo zatvara ožičenim okvirom, a krov košnice naleže na njega tako da između stranica koje čine obod krova i stranica koje čine obod zbega postoji razmak od 1 do 2 cm, koji omogućuje priticanje svežeg vazduha u košnicu, te pčele lako podnose stanje zatvorenosti.

Ovakav odnos između oboda krova i oboda zbega omogućava tzv. mračnu izmenu vazduha, mračnu ventilaciju, koja pri seobi znatno smiruje pčele u košnici

Zrenje meda je složen proces pri kojem uporedo sa smanjenjem količine vode u nektaru nastaje i niz promena na šećerima.

Nektar obično sadrži mnogo vode - ponekad iznad 90%.

Pčele najpre više puta istiskuju nektar iz voljke na vrh svoje surlice (usne cevčice) kao kapljicu.

To traje 15—20 minuta i za to vreme količina vode u nektaru smanji se na 40—50%.

Posle toga, razlivanjem na tanak sloj prilikom slaganja u ćeliju i intenzivnim provetravanjem pčele ubrzavaju isparavanje suvišne vode i svode je za vreme od 1 do 3 dana na manje od 20%.

S takvim procentom vode med postaje trajan produkt i ne podleže fermentaciji.

Istovremeno s isparavanjem vode, pod delovanjem invertaze iz pljuvačke i sekreta voljke nastavlja se razlaganje molekula saharoze na molekul grožđanog i molekul voćnog šećera.